Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 271

оне, који иризнају Исуса Христа за сина Божијега, Спаситеља, да се присаједине његовој цркви, онаквој, какву је Он установио. То је од прилике садржина нове енциклике римскога папе, Сада има реч Васеленска Патријаршија. Ми се надамо, да ће њен одговор бити исто

онако озбиљан и достојанствен, као што је био онај лањски и да ће бити кренути на среду сви разлози, да се потре ово очито наваљивање римског папе, да је његово првенство међу поглаварима хришћанске цркве неоспорно и да је непогрешимост законита."

Проповијед о животном хљебу. С њемачког превео Милан Поповић, правосл. богослов I. год. „Љт*. ес<Мћ животнми, иж. сшедћш сћ. небесе : афб кто снфстк №т ХлФвд сегш, живт* в^детт* во к*кки! (Јов. VI. 51.).

Религија, коју исповједамо, како свето писмо вели, није религија слова, него духа, бива не састоји се само из буквалног чулног посматрања обреда, нити из жртве, храма и цјеливања, већ је поштовање Бога духом и истином, одбацује све празне обрасце, не осврће се на бесмислена оговарања, тражи евугдје стечено оевједочење разума, живе осјећаје срца и дјела Богом учињена Ето што вели Исус: естк ижс «'жизлдеттх, плотћ не полћзбеттЈ. ничтоже: глаголу гаже аз глагола^т* вл/И г ћ., д8)( гк и живот г к сбтћ." Само тако захвално можемо исповиједати преимућство Хришћанства, тако остајемо увјек разумна бића и као такова можемо сходно изнијети лијеп појам о невидљивим узвишеним стварима. Све, што је корисно и добро у овоме животу, дубл.е нам гане наше срце, ако то допре до унутрашњег чувства оком, слухом и нашим спол.ашњим осјећањем. Осим тога изискује се велико мноштво чулних слика и видљивих престава, да лакше узнесемо свој дух свему, што је корисно и добро и срце загријемо великим и узвишеним предметима. Само морају да буду сходно изабрани ови спол>ашњи знакови и да вјешто изражавају оно, што нам се преко њих у душу хоће да унесе. Слике, обреди, знаци вјероисповједања, срества за упражњавање у вјерп, чиме се наша религија приближава чулности а помоћу ње душевном осјећању, заелужују или као чулни изрази извјесних престава разума или извјесних осјећаја срца и као побуде на такова мишљења и осјећања наше особито ноштовање. Ови зна-

кови имају унутрашњи смисао, који Је лако схватити, узвишено достој'но значење, по чему они живо и дјелотворно утичу на осјећање и живот христјански. Ово бива нарочито код вршења тајне вечери. Све спољашње, што је тијесно скопчано с тајном вечером, подпуно смијера на то, да нам покаже, што ће нам се њом унијети у нашу душу и усадити у наше срце. Запаљене свијеће, коЈ *е видимо на олтару за вријеме богослужења, посјећају нас на оне озбиљне мирне вечерње часе оне ноћи, кад се Исус опраштао са својим ученицима; на ону немирну страшну поноћ, када га проклети Јуда издаде, те Господ допаде шака својих непријатеља, за спас свијета. Ријечи, које је рекао својим ученицима, кад одлучише славити успомену оне ноћи, зар нијесу веома значајне ? Кад им је пружајући хљеб, рекао: 01е естк т-кло л1ое, пржлште гадите втћ л<ое восполшнаже. И затим давајући им чашу : Сча еств кровћ л 1 оа новдгш зав^кта, гаже за вк1 и за лшогја изливлел1а/А в г ћ шставленје гр^чџвт^. Па коме сада није јасно, на што су смјерале Његове ријечи и шта је хтио с њима рећи. А нијесу ли свети знаци, који се у светом причешћу раздјелују, сходно изабрани, да срце наше осим погледа и насладе у свему, што тијело снажи и укрјепљује, уздигну још ономе, што душу кријепи и срце облагорођава. Ев. Јов. 6, 1 —15. По том отиде Исус преко мора Гадилејска код Тиверијаде. И за њим иђаше мноштво народа> ј'ер виђаху чудеса његова, која чињаше на бо-