Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Стр. 219

Зашто је Исус дао својим тпље/ највећу и Од дра филоз. Рабе. Превео Ми Боже, Ти си љубав и ко у љубави живи, тај живи у теби и ти у њему. Јер је у Теби иотпуни мир и блаженство: Стога допусти, да завлада у нама дух Твоје љубави, да љубимо Тебе и браћу као и Твој син Исус Христос, и да будемо блажени као и Он. Услишај нас, небески оче, својом вјечитом љубављу. Ниједна од религија предхригаћанског доба, љубазни моји, не тражи такву строго наравствену озбиљност као јудејска. Вјера у свемогућег и пресветог Бога по н,иховим прописима у томе се изражава, да се цио свијет Господа боји, и да се од њега све страши, што год на земљи пребива; јер је страх господњи почетак мудрости, а њоме се отклања зло. И испуњавање те заповијести дотле се проширило, да се изговарање имена Јеховина сматрало већ за пријеступ. Такођер се неда тајити, да се баш тиме израиљски народ најбоље одликовао од свих осталих надија старога доба и далеко је стајао од забљуда и развратног живота, који је каљала успомена на незнабожачки народ. Но ипак тај страх божији не бијаше вазда у стању, да загрије срце правом побожношћу и врлином; јер су се често пута само зато испуњавали прописани закони, да се умакне осветлЈИвој и кажњивој десници божијој, и ви знате, да дијете, које само из страха слуша, још се не може добрим назвати. Отуд је дошло, да се у доба Христово богослужеље обдржавало с великом строгошћу, али је само неколицина правим религиозним животом ноказала, да обожава Бога у духу и истини. То је наш Спаситељ Исус Христос са жалошћу гледао, па кад се одлучио, да постане душевним усрећвтељем свога рода, Он нпје учинио врлину и блаженство одвисним од страха божијег, већ је рекао: Дајем вам једну нову заповиј< д, да имате љубав међу собом, и само ћете се по навати да сте Моји ученици, ако испуњавате ту . зановијед. Док Мојсије у двије књиге о сваком поједином одношају у животу навјешћује наро чити закон и на његов пријеступ напомпње казну осветљивог Бога, дотле ЈЈсус тражи само љубав,

^беницима заиовијест љубави као иајбољу? (ан Поповић, богослов у Рељеву. и она се ради тога називље краљевским или првим и набјољим законом ЈБоме су се прије свега имали његови апостоли одликввати, ако су ишли затим, да распростру његову религију и њен добротворни утјецај по свима народима. Он је сам из љубави на свијет дошао; Његов цио земаљски живот преображавао је љубав према свима, који су с Н>им1 аемал.ску срећу дијелили; Он је умро из љубави и драговољно, претрпив Најмучнију смрт еамо зато, да нас усрећи. Имајте љубав међу собом! То је бида главна заиовијед, коју су имали његови учиннци испуњавати. Мир с вама. То је био небески поздрав, којим је своје ученике поздравио И њему }е подражавао 1Бегов вјерни ученик Јован. Он вазда лежаше, тако нам приповиједају свети писци, на прсима Исусовим, и удисаше дах љубави из свог божанског учитеља. Ако сте икада с позорношћу читали његове списе, за цијело сте осјећали онај спасоносни дух љубави, који тече из сваке његове ријечи. Као што отац на умору сакупља пошљедни пут своје синове, да их утјеши и опомене, тако сазивље и Јован на умору, учитељ божанске л.убави, још једном своју општину, за тим га донесоше у своју скупштину и рече са умпрућим гласом: Дјецо, љубите се међусобно! И кад су га питали, зашто им само ту зановијест даје, он одговорн: Ако то чините, онда је доста. Иошљедне ријечи Јованове дубоко нас дирају у срце, љубазнм моји и сви који су ту заповијест чули, за цијело су држали његову искрену опомену за љубав. Љуби Бога изнад свега, а свога ближњег као самог себе: Ето тако вели Христос на мјесту гсоје ће бити као основ у данашњем тумачењу. Испоредимо ли ту заповпјест с најбољом зановијешћу јудејске релпгнје, имамо ли и то у виду, да је страх божији бпо лозинка иредхрпшћанског богопоштовања, али је Исус умјесто њега поставио љубав, мораћемо доки на питање: Запгго је Исус дао евојим шљедбеницима заповијесг .вубави као најбол.у и највећу? Па одговоримо сада нато уз помоћ божпју, паће *о се осјећати нозвани, да ту заповчјест од свег срца испуп,авамо.