Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 236

' Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

који ће се за градњу цркве бринути; пошто је исти одбор за градњу поменуте цркве са својим свештеником најприкла л није мјесто изабрао, сав материјал прибавио, новац прикупио, за градњу план и прорачун установио, уговор са подузетником склопио код надлежне политичке власти> и од исте затразкену дозволио добио: благословом и дозволом Његовог високопреосвештенства АЕ. и Митрополита Дабро-босанског госп. Николе Мандића, освештан је темељни камен овој цркви 11. маја 1897 год. у нрисуству доста сабраног народа парохије ваганске и околних села. Чин освештања по пропису и уметнутом споменицом у темељни камен, извршио је гламочки прото пресвитер Стево Кукрика са свештеницима Ристом Матићем парохом Каменеким и Михаилом Антони јевићем парохом Ваганским. Овом приликом при освештању дотични протопрезвитер држао је народу прикладну бесједу. Словенска литургија. Земунско „Ново вријеме" у свом 43. броју од о. г. доноси биљешку у којој јавља да су недавно држане у Лакроми конференције ради словенске литургије, и да су на овим конференцијама били сарајевски арцибискуп Штадлер, затим которски и дубровачки бискуп и барски арцибискуп Милиновић, поглавар римокатоличке цркве у Црној Гори, Позвани бијаху и задарски, шибенички и спљетски бискуп, али нису хтјели да дођу. Решавало се о предлогу арцибискуна Штадлера, да се позову сви хрватскословенско-далматински арцибискупи на велику конференцију, у којој треба ријешити, да се словенска литургија не уведе само у Хрватској, Славонији и Далмацији, већ и у Мстрији, Босни и Херцеговини. Ради тога да конференција пошаље папи меморандум. Но овај предлог сарајевеког арцибискупа није наиптао на одо5рзвање, нарочито су Италијани одсудно противни.. Споменик Панчи ^у. Покојни Јосиф Панчић снада међу најзаслужније и најпризнатије српске паучењаке и књижевнике; он је био и први нредсједник краљевске академије наука у Биограду. Овоме заслужном мужу и научењаку подигли су у Биограду лијеп споменик, који је у недјељу 11. маја о. г. свечано освећен. На том освећењу био је и краљ са свима министрпма и многим великодостојницима. Споменик је осветио Митрополит Михаило са више свештеника.

Натписи на здању српске вјероисповједне школе у Митровици. Натпие из парка са позлаћеним словима прикованима на зиду: „'.рпска народна основна школа саграђена 186У." А испод овога на сивој, узиданој каменој плочи над уласком у школу са позлаћеннма словима урезан је натнис : „Ступајте смјело, српчади мила У овај свети просвјетни дом, Стичите знања, знање је сила Учите себи и роду свом!" С јужне стране на улици, над вратима на узиданој сличној плочи, урезан је овај натпис: „Српска школо мајко мила! Раширидер' евоја крила, Па ми прими српче мало, Да би стобом ојачало; Оно е тобом а са њиме; Језик, вјера, српско име!" Нешто о Арбанасима Арбанаси (Арнаути) дијеле се на многа племена (фисове), али су им најглавнија трп: Геге Тоскшш и Лепити, која ее разграњавају у остала подплемена. По вјери су тројаки: има их мусломана па православних и римокатолика. Геге су најмногобројнији и они живе у сјеверн ој Арбанији ; затим долазе Тоскитн који насељавају средину Арбаније, а Леппта пма најмање, и они жи ве по јужшш арбанаским краје вима. Геге су већином мухамеданске вјере; Тоскпти су по пола и православни и мухамеданци, а Лепити су готово сви православне вјере. Римокатоличких Арбанаса има само у племену Миридита у скадареком вилајету, и то су врло притворна и раскварена сорта људи, дочим се православни и мухамедански арбанаси одликују неком врстом витештва, п много полажу на свој образ. Геге су понајснажније и најхрабрије арбанско племе. Сузе као лијек. Стари обичај неких источних народа, да купе сузе оних што плачу, па да их послије за лијек употребљују, још је и данас у обичају код Перзијанаца. Код сваког укопа уз остале обреде један од главних је и то, да се купе сузе. Свакоме, који је у жалости те плачеван, даде се мали чист сунђер, да њиме брише сузе, докле год теку. Послије укопа сунђерп се покупе п предаду евештеиику, који их исциједи у бочице да их послије као Лијек употријеби, само не веле, шта се сузама лијечи.