Branič

БРОЈ 9.

Б Р А Н И Ч.

30?

нс могу по правилима (допуњеним 1880) прећи број од 00 чланова; а разуме се, да овај број не мора бити баш нотнун. Ово ограничење увршћено је за то, шго студија и решање често врло тешких и занлетених питања нретпостсЧВ.Ђнју ванредна знања и способности, а нпје згодпо да се таква питања расправљају у великим зборовима. А то ограничеље доноси собом онет с друге стране то, да се пријем у чланство таквзг научног тела сматра као ванредно одлпковање. Пријем бива по предлогу редовннх чланова, а претпосгавка и услов су свагда заслуге за смерове института. Међу члановима института налазимо велики део оннх мЈжева, који су стекли светеког гласа у науци међународнога права. Ос»м Србије , Црне Горе, Румуније и Турске, заступљене су све евроиске државе, као и северна и јужна Америка својпм члановима у институту. Имена као: Холце ^дорф, Маркардсен, Бар, Геснер, Булмеринк Лидер, (Немачка); Мартенс, Лепннг (Руспја); Тајхман (Швајцарска); Арнц (Белгија); Лоренц Штајн ; Л. Најмап (Лустрпја ; и т. д. — светле као члааони још од постанка института, А људи од значаја једнога Манчпнија, Блунчлија, РоленЖекмииса, Монт. Бернара, Пијерантона —- били супредсегиицп на сасганцима друштвенпм. На челу друштва стоји п])едседнпк ; два потпредседника и једаи главни секретар, обично изабран на внше година; п д иостанка института па до 1878. вршио је ову тешку функцију нуну одговорности Ролен-Жекминс, а од то добаје иоверено то звање бриселском свеучилншном проФесору АдолФу Ривпјеру, који је Роленоз наследник и у уредпиштву друштвенога оргаиа. Место становања генералног сечретара сматра се као и седвште института; састанци његовц иак држе се у разним градовима, који се одређују одлукама друхнтвеним. Састанци нису јавни, јер се избегава, да седиице добију изглед конгреса, и да се питања, која нису довољно зрела, дискутују нред публиком, ради њене забаве. Али свагда се дозвољава пристуи ограниченом бр >ју стручних лица. За олакшање саветоваља у седницама института раздају се претходно члановима опширни реФерати, које су чесго израдили нарочити одбори ; па ппак се дешава, да се неко нитање претреса на више састанака, нре него што се дође до начелне одлуке, — извеспо јасан доказ, каквом се оз биљношћу и савесношћу поступа при већању.