Branič

740

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 22.

препреке кога првостепеног суда, други суд за пресуђење дотичног предмета. Он ради редовно у три оделења; но у неким случајима држи велике, а у неким своје онште седнице. За нуноважну седницу у одељењу изискују се иет, за не тку најмање девет. а за општу најмање трннаест судпја. Свуда но једнога недостајућег судију замењује по старешинству онај секрета]).. који пма својства за судију условљена. Великој седници намењена су била за решавање само два случаја: прво, кад нижн суд иеби усвојпо нримедбе једног одељења, које су му учињене на пресуду или решење, но у овом случају не могу састављати ову седницу чланови оног одељења, који су предмет пре решили; и друго, кад се решава, хоће ли се судија дати под суд; али доцније су оба ова случаја, као што ћемо видети нзузета из велике седнице; и тако пма се сматрати, да велике седнице више не може ни бити. У онштој седници саветовање бива о овим стварима г 1, како се има разумети какав законски пронис, о коме бп се приметило, да се у одељењпма, илп у великој седници, у подобним случајима неједнако разуме и на случај односн (§ 8 грађ. зак.); 2, кад мннистар нравде буде поискао мњење касац. суда о каквом пропису закона; или кад сам касац. суд, по увиђеној потребп, буде захтевао допуну или какав нов закон; 3, ако би пмао да чпни примедбе министру правде на какав његов претпис или настављење, за које би налазио, да се не слаже са постојећим законским прописима, или да није проиисаним путем издат, због чега га употребпти не може; 4, о онпм предметима, у којима нижи суд неби усвојио примедбе, које му је учинило на пресуду једно одељење касационог суда. Ова је тачка додата законодавним решењем од 16 Новембра 1866 (зб. 30 стр. 457). И најзад, 5, Општа седница решава о одговорности судија по закоиу о судијама, о коме ћемо доцније говорити.