Branič

176

БРОЈ 6

Обнчно се миолн да је својпна или право сопствености — каиитализам — најирнроднија и најсавршенија система и Форма економне организације. Ово потврђење потиче из крајн>ег заноса незнања и не познавања појава, коси се са начелима органског живота, предпоставља да је друштво људ ско у развићу своме дошло до краја и врхунца те да нема куд даље, а пзречено је и одвише на намет. Неки писци — а међу њнма нарочито .Тавле 1 ) — одричу праву сопствености јавно-чравни значај, „које ће рећи," да право сопствености није никаква система економне организацпје илп бар, да ово право одвећ непотпуно и несавршено регулшне економне односе у друштву. И доиста измеђујавиог и приватиог нрава ностоји данас грдна провала и разлика, као да економни живот није извесна грана друштвеног живота у ошите. По овим назорима задатак права сопствености био би управо само тај, да регулшпе односе најнижега реда у друштву — друштвене јединице (ћелије) или највише тако звано ткање економно, — не нак целокупну органску економну систему. И заиста ираво соиствености као система економне организације мора бнти одвећ несавршена н неразвијена, кад етручњак и научењак ирвог реда, као што је Лавле, није могао јавно-правни значај да јој нримети. И ако не спадамо ни у какве поборнике и обожаваоце својпне, ппак зато мишљење западних писаца не можемо иотхсуио да усвојимо, јер често и оно што је највећи неред и иеправда, највеће несавршенство Форме у природи, може још да буде закони ред н поредак за друштво. Право сопствености регулпшући односе најнижега реда, регулише у исто доба н односе целокупне економне (вегетативне) системе друштвеног органпзма. Што се пак економна система састоји из простога ткања и самосталних јединица (ћелија), томе није криво право сопствености, јер ово и не треба да буде ннкаква савршенпја Форма и система, него што је сама производња. Шта внше и баш напротпв, ово је јасан доказ, да се

Види поменуто Лавлејевс дело, особито ирелговох* стр. XIII XIV" XV итд.