Branič

број 16.

бранич

стр . 547.

3) Поеле делимичног извршења ираштањем остатка казне и гатетних последица, СЕ ?опчаних са казном (КезИШ!ш ех сарке Д 'гаћ'ае). 0 значају „ аболиције " постоји врло различито тумачење, а објасњује се овако: Аболиција звало се код Римљана право, које је дато тужиоцу, да одустане од кривичне тужбе. 1 ) Таква аболицијаималаје само то дејство, да привремено обустави парницу, али није спречавала, да се понови оптужба због истог злочина, не може се дакле никако сматрати као угушивање кривице. У новије доба напротив употребљен је израз „аболиција" за угушивање кривичних ствари, те се разликују два вида аболиције, наиме: АћоНпо бресЈаИв, т. ј. угушивање поједине кривице, и Ађо1Шо ^епегаИа, а то је ампестија. А пошто је А1)о1Шо ересГаНа у неким уставима, нарочито кад је истрага век почела, забрањена, јер се сматра да милост не може затворити путове правде и потајно склонити кривице — то се граматско тумачење развило тако, да се под аболицијом разуме иоглавито а1)о1Шо ^епегаНа или амнестија. 2 ) Међу тим амнестија може садржавати како право помиловање и рестуцију, тако и угупшвање парнице, с тога име ..аболиција" не изриче изцрпно њено бнће и зато је најбоље да се оно избегава. Помиловање заглађује у опште злочин само у толико, што се исти не сме још једаред' казнити. Ако ће да ослободи и од плаћања парничних трошкова, то се мора у акту помиловања изреком наредити. На права треКих, нарочито на приватна права прибављена кривичним делом, помиловање се чикада не односи, јер држава се може одрећи само својих властитих права, којима припада и право парничних трошкова. Даље него помиловање у опште, распростиру се дејства амнестије. Истина ни она не може поншптити цивилна права, која проистичу из злочина, међутим она, садржи за свој смер по све потребну фикцију, да злочин није ни постојао, те с тога сс амнестиран злочин при поврату не може ни урачунавати. Она корисги свима

1) 1 ј. 6. 7. 8. 0, 10. И. ас! 8С. РигрШ.

2) Против оЛустављеп.а у путу милоети уста^и су: бслгиски, Панпрски, ■ баденс ш, ируски. За обустав .Ђаше говоре устави: саксоиски, хановерапски и Др.