Branič

СТР. 678. ВРАНИ1 15Р0Ј 19.

не може на евоје име продужити грговину или радњу, ако нису измирени сви дугови целога друштва. Има право г. Радојичић кад захтева за §. 127. стец. пост. да буде јаснији, прецизиији и да обухвата све могуће случајеве, и да се о свима тачније изрази — али ипак ни оиа ни оиака редакција дотичног §-а није у стању, да поништи општс принципе правне. Пропалица не сме уживати поштичка права за то, што је нечастан човек, а нечастан је за то, што је појео туђу имовину. Да је појео туђу имовину види се отуда, гато неће да плати што је дужан. а ко неће да измири свој дуг на леп начин, биће приморан судом на ислуњење својих обвеза (§. 21. грађ. зак .ј. Ко је дотле дотерао, да га принудним средствима упућују на његову дуншост, тај је самога себе понизио и лишио грађанске части (сарШб ЛешГппИо). Вратиће се у своја права тек онда, кад испуни своје дужности ; јер постоји аксиома: ,ПјЈаво се не д» замис.тти без дужности, и обратно : Дужност се уе да замислити без ирава". §§ 128. и 129. (прва ал) говоре такође о томе, да се стецишно поступање наставља према пропалици све дотле, докле не измири потпуно све своје поверитеуве То сс поступање наставља и према његовој доцније стеченој имовини (§. 129, 1. ал.) и према прикрпвеном (§. 128.) његовом имању. — А да неби поверитељи могли један другом подваљивати и доцнију или поједину тражбину наплаћивати на штету осталнх тражбина, даје се право т. 2. §. 129. поверитељима, да могу над том „ аронађеном" или иосле стечаја „ ирииалом " имовином отворити стечај и при нанлати својих тражбина користити се системом наилате ио сразмерности („гуреми " §§. 13, 16, 18. стец поступка). Теорија. Са теоријске стране не подлежи сумњи, да пропалица губи иоред политичких права (ш§ 8и1та$и е^ ћопогпга) п право раеполагати својом имовином (ша согаегсИ, §§. 24. и 26. стец. пост.), а да је „трговање", и по нашем (§. 25. стец. пост.) закону, као и по римском нраву, само једна врста имовинских права (ш8 согаегсл!), о том нема сумње. Отуда оно нозивање г. Радојичића, као да се §§. 135—155стец. иост. односе само на трговце и фабриканте, а не и на остале грађане, не може оистати.