Branič

са трећим. Та операцијаје истина предмет комисионог уговора, истина је и то да она треба да буде трговачка некако, ну погрешка је што се та операција не посматра као предмет комисионог уговора већ доцније, кад се она развије у засебан правни посао: уговор који закључују трећи и комисионар — исиитује се комерсијалитет акта не у комисионом уговору већ у овом другом. Да илуструјемо ову некоректност примером. Ја вам шаљем извесну количину робе да је продате за мој рачун. Ви сад закључујете продају са Тег1ш,ч-ом. Овде постоје два правна носда: уговор, који закључујемо ја и ви, и уговор, који закључујете ви са ТегИиз-ом. Овај други уговор нема ничег заједничког са комисионом; комисион ностоји само у уговору између мене и вас и ту треба тражити да ли су условиза трговачки комисион испуњени. Чим одвојимо овај други уговор а са њиме и трећег уговорача, питање се унрошћава. Комерсијалитет комисиона испитује се с обзиром на комитента јер се посао за његов рачун ради. Он је с1отши8 пе&оШ. — Не налазимо никаквог разлога да се тврди, да је комисионар лице, које даје квалиФикацију акту. Зар зато што се посао закључује нод његовим именом? У односима између комисионара и комитента та околност ништа не значи, јер и ако комисионар ради под својим именом, он добро зна да је то посао туђ, комитентов; он је само његов извршилац, ако хоћете баш и — пис1и8 1ШШ8 (;ег исто онако као и кад лосао извршује под комитенговим именом. Ми смо већ једном реклн, а згодно нам је да овде то поновимо: по сам комисиони уговор апсолутно никаквог значења нема то, што комисионар ради под својим именом, и све док имамо посла са самим комисионим уговором, комисионаром и комитентом, нема се места разликовати та два случаја, иначе ће ■се редовно долазити до забуна и погрешних закључака. Рекосмо, да кад изолишемо трећег уговорача, тешко је наћи разлога за тврђење да квалиФикација посла зависи од комисионара. При свем том~постоји и друго мишљење. Вели се: ниЈе свакад потребно да је посао за који комисионар добија налог, трговачки према комитенту, довољно је само да је то трговачки тгосао у опште, ма како. Треба дакле само то: да је комисионар извршио један трговачки посао. Тако, ако Мо1и8 комисионар, који редовно тргује са вином, добије налог од Рптиа-а, сопственика винограда, да за његов рачун прода. извесну количину вина, ту ће бити комисиона. За ово мишљење стоје ови разлози. Веди се: комисион је једна врдо корисна установа и његовој примени треба дати што већег нолета. Овим системом то се постиже, јер