Branič

БРОЈ 24. БРАНИЧ СТР. 941.

Талијански стручњак Грималди,, чије смо дело 1 ) због здравих и исправних назора споменули, наводи у своме, истина поглавито практичарима намењеном разлагању о врстама конверсије ове: 1. Редукција ренте (он употребљује овај израз по тадањем значењу, као конверсију) са принудним враћањем а без умножења главнице (Гл. III.). 2. Конверсија ренте са смањењем камате, повећањем главнице дуга и принудним враћањем (Гл. IV.), и 3. Конверсија ренте са смањењем камате, повећањем главнице дуга, али без принудног враћања (Гл. V.). Ова подела очевидно није исцрпна. Ф. Небелиус 1 ) зна за двојаку редукцију камате, а на име: 1. Редукцију камате јавнога дуга на текућу каматну стопу без повећања главнице, и 2. Редукцију камате испод текуће каматне стопе без повсћања главнице. Обе ове врсте иду теоријски у систему I. наше поделе, под „Конверсију са равном главницом дуга". О конверсији са повећањем главнице нема код Небелиуса ни помена. Овим свршено набрајање од других аутора усвојених подела — ако се израз подела у опште применити може — најбоље сведочи, шта вреди наша основа поделе и њоме постигнути тројни систем. XII. Скакање пијачне каматнв стопе и њен утицај на државну ренту. Што је већа камата, тим Ке пре амортизацијони фонд испдатити главниду. Бг Рпсе, 01* рић1. сге<1. У олучајевима, које смо до сада спомињали, дало је свагда падање текуће пијачне каматне стопе повода за промену дуга а према општем, истина не строго научном схваћању, које појам конверсије ограничава на контраховање дуга са мањом на место са већом каматом.

1» Озвегуагшпе аиПа сопуег81оие <Је11е геп<Ше риђНсће, КароН 1836. 1) У делу своме „Негађзе^гипд <1ег Иизеп <1ег ШепИ. 8сћи1с1" 183".