Branič

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч

стр. 129.

бити нарочито Фатална по књижевни углед оних писаца, који, као г. Јовановић у овој његовој расправи, изрично траже, да им се њихови закључци приме ,„«а веру", очекујући скромно, да се други побрину за „дубљу и сшварнију иотврду" њихових „иосшавака". За такве књижевнике био би са свим оправдан прекор, да пишу тек да се пише, а то г. Јовановић, са његових стварних усдуга историји старијег српског права, доиста не би заслуживао. Користећи се и овом приликом да, Вас уверим о мом одличном поштовању, молим Вас, господине уредниче, да овај мој одговор оштампате, у интересу ствари и истине. 24. јануара 1899. Београд Др. Д. Т. МијушковиЂ.

ИЗ СУДНИЦЕ <• V. Исплата дуга по осудном решеву а без повра&аја ориђ. исправе, не може се доказивати (Одлука оаште седнице Касац. Суда). Браћа Т. дуговалн су Фирми Ж. и С. 910 дин. меничног дуга са 6°/о инт. и осталим досудама по осудном решењу. Поверилачка Фирма пренесе право наплате по овоме осудном решењу на Т. Ј. трг. 29. Јула 1893. по изврш. преносу. Један од дужника браће Т. исплати пријемнику права Т. Ј. цео дуг са пнтересом и осталим досудама но горњем осудном рсшењу, а нови поверилац, односно пријемник права, врати му ориђ. осудно решење. не назначив на њему, да је у овоме потраживању измирен. Доцније пријемник права Т. ,Ј. копира горње осудно решење са преносом и на основу копије затражи забрану на покретност Браће Т. Ови су се бранили иснлатом дуга и буду упућени на спор, да тим путем докажу непостојање дуга или исплату његову. Браћа Т. подигну редовну тужбу поднесев за доказ ориђ. осудно решење с преносом. БРАНИЧ 9