Branič

стр . 714.

менице, који је дужан да је о року протестира да би жиранте у обвези задржао. за доказ протеста не може користити изјавама или сведоџбама трговаца или других којих лица, — разуме се који нису менични учесници, — али тиме није искључена воља жираната, која у оваком случају замењује закон да меницу плати и без протеста, као што је овде случај.® Касациони суд решењем од 17 Фебруара 1900 год. № 1292 оснажио је решење трговачког суда. н. Ј. Риетић.

XXIV Сви иоротници решавају и иитање: да ли у даном случају етоје карактерни знаци дела, за које се онтужени суди. (Решење Опште Седнице Касацпоног Суда) Државни тужилац првостепеног суда за вар. Београд онтужио је истоме Суду Живка за то, што је 23. августа 1900 год. ушао кроз прозор у закључани стан приватне тужиљ? Савке и из незакључаног ормана украо јој 60 дин. у готову, тражећи да се Живко за ову опасну крађу осуди на казну по тач. 1. § 223. Крив. Зак. Поротнп суд на одређеном претресу, неговорећи ништа о самоме делу, нађе према изнетим доказима да је опт. Живко за 1 ову крађу крив, а државни суд усвајајући квалиФикацију држав- ' ног тужиоца суди га и на казну. Али по жалбама државног тужиоца и онтуженога Касациоии Суд, у свом првом одељењу, поништи ову пресуду примедбама од 2. октобра 1900 год. Вр. 8110. налазећи, да не одговара закону, за то што питање о томе,, да ли у даном случају стоје карактерни знаци опасне крађе, као дела, за које се оптужени тужи, није расправио поротни суд, који је за оцену истог, као питања Фактичког, био надлежан по чл. 27. и 30. зак. о пороги, већ је то противно овим прописима урадио државни суд. Наведеним прописима закона о пороти подељене су улоге у поротном суђењу тако, да сва Фактичка питања решава поротни, а сва правна питања (примену закона) државни суд. Да би порота могла одговорити својој дужноети потребно је, да председник или судија, који руководи ислеђењем, пре гласања изложи поротницима, који су сви карактерни знаци дела, ва које се кривцу суди (а они су изложени у закону), после чега тек порота, по извиђеним околностима и познавању ствари даје свој глас о постојању или непоетојању дотпчних карактерних знакова означеног дела, а за тим и о кривици оптуженога.