Branič

БРОЈ 1 .

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

СТР. 87

Зиезз, Ог. ЕтИ, Бге 81е11ипд <1ег РагГегеп гт тодегпеп 31г &Гргосв88. Ете 81га{ргосв88иа1е АћћапсПипд 1п гесћ1буеге;1е1сћепс1ег 0агз1;е11ип§. "\Ухеп, Мап/ 1898. 8° 465. У овом делу говори се о заннтересовашш странама у кривичном спору и њиховом положају за време претходне и главне истраге па до коначне расправе кривичног дела, износећи упоредно одредбе аустријског, немачког, Француског и инглеског права. У овоме излагању налази се уједно и програм за реФорму, који се у главноме састоји из ових тачака: независност државног тужиоштва; установа државног тужиоштва код касациоиог суда као чувара закона, по угледу на Француско и аустријско законодавство ; установа јавног браниоштва и иодела рада међу правобраниоцима, како би се иостигла што боља одбрана; претварање претходне истраге у јаван претрес заинтересованих странака; укидање притвора за време ислеђења, због опасности утицањем на ток истраге ; и да претресом руководе парничне стране. Ово је V главноме садржина овога дела. Дело је свакако интересно, и ако се у свему не би могли <:■ писцем сложити.

Ргаез. Рггћоз к гахглјуи ројта оћиеге и гипикот ргаии. Карјзао Бг. УШт Огаћег. (2адгећ 1898). У овој расправи г. Грабер покушао је да објаснн обавезу ргаез-а, о чДјем карактеру писци нису сагласни. Скоро сви аутори узимају, да је та »оћуега рићНсЈзИске пага\ч К ; али између њих има п таквих, који су мишљења да се неко као ргаез могао обвезати само наспрам државе за њене тражбине. Расправа ова заслужује пажњу са исцрпности са којом је горње питање третирано, а та је исцрпност код иисца била могућа. јер се, из многобројних навода, види, да је врло добро упознаг са правном литературом у којој је исто питање, са већом или мањом опширношћу, расправљано. Г. Грабер бмо је љубазан те је, преко нашега Министарства Просвете, послао за библиотеку Правничкога Факултета н проФесора грађ. права на том Факултету, два примерка како горње расправе тако п ових своји дела : Ргаол ;а ћотће, пехаћотће С рогићопјепе 1ерос1 а^оји иге1е Лје1се, и Ргагза Лјесе 8 овоћШт ођ11Гот па ђгаћ, о1>ие1ј г паз1јес18[уо. Прво дело издао је г. Грабер 1888., -а другв 1893. Као што се то и из наслова њиховога види, г. Грабер се у тим радовима бави породичним правом са гледишта деце. Писац то важно и, по обиму велико, питање третира не само са гледишта данашњега позитивног права, већ га посматра у целом