Branič

стр . 482.

б р а н ii ч

број 5 ii 6.

Закључак Само нам искуство може дати деФинитиван суд о систему условне осуде. Оно што показује статистика такође је од особитог интереса у овоме питању. I. У Француској закон је још и сувише нов, да би с.е могао извести ма какав закључак по ономе што је констатовано. Да би се увидело морализаторско дејство обустављања казне , мора се чекати да прође првп период од пет година. Поднесен је првн извештај Министру правде о примени закона од 1891 за прва три тромесечја од његове промулгације. (Оах. Лез ТгЊ. 28 авг. 1892 . Овим се извештајем констатује да је закон већ ступио у судске обичаје, али изгледа да Француске власти нпсу онако повољно примиле условну осуду, као белгијске. НеКемо се упуштати у резултате ове прве статистике, који имају врло мале вредностн, јер су из периода од девет месеца. II. У Белгији , где с-истем постоји од дужег времена статистика почиње давати интересантне податке. 0 његовој се примени подноси извештај комори сваке године сходно чл. 10. закона од 1888 год. Следеће податке износимо из последњег извештаја. Од како је закон ступио у живот од 839.669 осуда нзречено је 86.20 7 условних осуда. Број констатованих аоврата износи 2.609. Ови резултати за цело храбре. Спомињемо да се горње цифре односе на условне осуде, које изричу судови ниже полиције. Пнтересантније је испитивати резултате законске примене у области преступних дела, .која су. једино и важна у погледу на поврат. У преступним делима од 42.704 условне осуде број утврђених иоврата пзноси 2.162. Специјално за 1892 годину од 15.719 осуда са одобреним одлагањем, које су нзрекли судови за преступна дела број констатованих иоврата износи 1.106. Из врло потиупих статистичких прегледа, које имамо пред собом, излази да белгијски судови чешће примењују одлагање на осуде на новчану казну него на осуде на затвор.