Branič

БРОЈ 7 и 8.

из суднице

отр . 679.

суму кад се и остали услови уговора испуне, што другим речима казано значи: да је оснгураник тужиоца означио за једну ко■ристећу особу по овој полиси, те је оаај стекао права да осигурану суму чаплати како у случају, ако осигураник преживи 20 20 година улагања. тако и на случај, да овај пре овога рока умре. Очевидно је дакле, да и по природи самих уговора о осигурању, друго одељење Касационог Суда није могло изјаву осигураника на полиси сматрати друкчије нити своје примедбе заснивати на чл. 10 општих услова, него је требало и морало ову изјаву ценити само у смислу чл. 11 општих услова, пошто се осигураник само на тај члан позвао; а тај члан услова не говори о цесији полисе, већ о мењању користеће особе. На основу овога, што је изложено, Апелациони Суд има част предложити Општој Седници да одобри његову пресуду по овом спору; а на случај да буду усвојене примедбе одељења, Апелациони Суд има част, ради будућег управљања, умолити за објашњење: каква су то »сва права" која је осигураник пренео тужиоцу, јер кад се по чл. 11 општих услова могу само стечена ирава пренети, и кад осигураник до навршетка 20 година улагања или до смрти има само дужност улагања и једно право да може мењати користеКу особу, онда је Апелационом Суду нејасно, која то друга стечена права може осигураник Петар у овом случају на тужиоца цренети.® Општа седница одлуком својом од 22 марта 1901 године № 2776 није усвојила предње противразлоге Апелац. Суда већ је одржала у снази пом. примедбе свога другог одељења без икаквих примедаба. саопштио : Солдатовић..

XIII. Начелна одлука Еасационог Суда (Одлука одељења Касационог Судај. Господин Министар просвете и црквених послова тражио^е да Касациони Суд на основу тач. 2. § 16 зак. о своме устројству донесе одлуку о разумевању чл. 58, 59 и 60 зак. о народ. школама, а на име: Имају ли право на стан и огрев, односно на накнаду за стан и огрев: 1. Учитељице, које су се затекле у служби, кад остану удове;