Branič

стр . 644.

в р а н и ч

број 7 и 8.

Но далеко би се отишло кад би се из тога хтело извести, да је већ потребна једна сасвим нова дисциплина. Да се већ постојећим, и без тога врло многим струкама још једна нова дода, потребно је или неонходан је разлог само онда, кад је дотични проблем тако склопљен, да решење истог захтева не само извесну многостручност, већ претпоставља и нарочито'претходно образовање. Но то није случај с изложеним проблемом. С тога ми н пр. и оправданост постојања нарочите науке »социологије" изгледа више но сумњива. Из околности што се један проблем не збија у оквире једне од постојећих струка излази, да се границе струка не смеју узимати као еснаФске препреке. Но увек се мора чувати од четврте димензије, т. ј. не сме с"е губити у празним апстракцијама. Па и Фантазија, која је јединствена стварајућа снага при научним као и у осталим стварима јер је логика само једна врста полиције мисли —, да, и Фантасија, велим, мора се кретати на конкретном телу и бити јасна и ексактна. Мора се опростити не само свега доктринаризма, већ и свију сањарија, свега култа идеја у опште свију несигурних начина посмат^ања, а ствари гледати просто и природно, као што зависта и постоје. Питања сазнања не смеју се мешати с питањима воље; а лична осећања која су већином извори таквих мешања, немају посла у науци. »МиПег 1асеа4 т есс1е81а!. к Овде је место само на безобзирној на отвореној и најхладнијој стварности, која ипак за то може бити страст. И према човечијем животу најзад има само једно становиште. То је становиште анатомије и Физиологије. Пре је била ФилосоФија веза између различних дисциплина. Данас, када смо постали скептичнији и увиђавнији, зрелији и тешко задовољни што се тиче ствари сазнања, може ова веза бити још само ириродна. наука. Тим не мислим на резултате до којих је доспело природно испитивање, већ на дух тог испитивања, т. ј. на врсту полазне тачке и поступка. Није ли у опште најважнија и највреднија у науци, као и у животу, не сума резултата, већ вештина којом се до истих долази, не шта , него ка ко , не оно што се има, већ делателност која ствара. Грац. превео с немачког Чед. Мдрковић.