Branič

478

б р а ii ii ч

оваквога гледишта, које се сада сматра као владајуће како у позитивним законодавствима, тако и у теорији сувременог грађ. права, не дозвољавају ни властодавцу ии пуномоћнику право, да се ослоболе од обавезе изазвате, како споразумима који су међу њима предходиЛи, тако и пријемом самога пуномоћства,' 1 већ им дају само право, да скину са себе за навек пуномоћетво. Била би правна недоследност, ако могу, тако да се изразим, принудити пуномоћника да испуни пуномоћство или властодавца да не уништи пуномоћство, докле га баш првобитни пуномоћник не испуни или у опште, док оно не буде испуњено. Ево шга говори руски Сенат по овом питању у својим решењима од 1857. год. Бр. 4 17. и од 1868. год. Бр. 305. — „само издавање пуномоћства зависи од личног поверења; пуномоћство је акг, који одређује обим овлашћења, које је властодавац издао пуномоћнику, чија воља односно издатог пуномоћства не може бити ограничена". У трећем одељку чл. 535. пројекта редакц. комисије руског грађ. законика изриком се говори, да се отказ власгодавчев од права да уништи пуномоћство сматра за неважећи. - Као најватренији поборник оваквог гдедишта јавља се Гордол. „Присиљавати човека — говори он — на извршење целога низа радњи, на које се он обвезао, ствар је апсолутно немогућа и неприродна. Никакав суд, никаква власг у свету ту не може ништа да учини. Сва напрезања у том погледу не могу довести ни до чега. Не може се принудити архитект или предузимач да нешто учине, сагласно услову, али противно жељи уговорних страна. Не може се силом принудити лиферант, да изврши примљену на себе лиферацију. Још је телсе принуДити буквално испуњење уговора о пуномоћству. Уговор овај има своју основу искључиво у поверењу једног лица према знању и вештини другога. Никакво судско решење не може да замени изгубљено поверење, које саставља основу уговора о пуномоћству.™ 3., Смрт властодавца или пуномоћника. Овоме не треба објашњења, само се по себи разуме — „тапсМит зоМћгг тог!е". Пуномоћство као лични уговор, смрћу једне стране мора престати. 4 ' 7 415 Г о р д о н т> — „Предст. вт> гражд. прав ћ", стр. 417. 410 Гордон ђ — „Предст. вб гражд. прав^", стр. 415. и 416. 417 Г)а11ок — „К6ј>ег4о1ге <Је јипаргиЛепсе", 4- 30. Бр. 418. стр. 747. М е-и е р, — Љ. стр. 572; ет. , АсоПаз — „Маппе! с 1 ? с!го':1 сју П ", i. III.