Branič

148

Б Р А Н II Ч

1. 1. Овлашћени на закони део добија право на тражење законога дела, чим наступи наследни случај, а по сили самога закона —- § 2317 грађ. зак. Ово важи и онда, кад је тражење зависно од околности, које долазе, пошто је наступио случај наслеђа. Стицање права, да се тражи закони део, фактички ступа тек после, пошто је наступио случај наслеђа и враћа се на време, кад је случај наслеђа наступио. 2. Ако је стицање права на тражење законога дела што друго а не наслеђе или легат, оно је одмах коначно. Одбијање законога дела невредеће је. (Закон о овоме ћути). II. Потраживање законога дела има сасвим облигаторно делање. Овлашћени на закони део стицањем права на тражење законога дела, ни у коме случају, не добијају део наслеђа, но добијају само право тражења од наследника; они нису, докле год могу тражити закони део, санаследници, но повериоци, заоставштине. 1. Овлашћени на закони део нису санаследници, те су искључени из саучешћа у управи са имањем; не тражи се њихово одобрење за какво уређење заоставштине; они се не позивају при расправљању између наследника и т. д. Пример. А најмлађи син покојника В. желео би да од очеве заоставштине, добије дворац и за то понуди својој браћи и сестрама, да се он прода путем лицитације или да се њему преда по процењеној вредности са 10 с | о додатка. Ако је А. овлашћени на закони део, онда могу његова браћа и сестре, који су позвани као наследници пок. Б, ову његову молбу, по своме нахођењу, да одбију и дворац другом да продаду и ако би овај дао мању цену, но брат им А. 2. Овлашћени на закони део део јесу повериоци заоставштине, те, према томе, они потпадају потпуно под она правила, под која потпадају и остали повериоци заоставштине, ннр. у колико се тиче ограниченог или неогоаниченог јамчење наследника као дужника законога дела. Но, од овога има изузетака: а) Основно правило: да, кад су више наследника,