Branič

170

Б Р А Н II Ч

не помаже. Исто важи за сва друга злочинства, изузев оних случајева, где је то самим појмом наређења у погледу стања чињеница изрично казато. 7 ) Одступи ли напротив дело у погледу својих релевантниих тачака од преставе, то је онда за толико заблуда од важности; тако се нпр. има X. због обичног а не убиства сродника, због повреде тела а не због издајства отаџбине осудити, јер у место што је хтео У убити, он убије случајно свога оца; или у место што је хтео У да повреди, он нападне случајно на свога владаоца. 2. Врсте криеица А. 1. Хотичност I. Хотичност је престава у погледу извесног дела које има тек да буде, то је психичка чињеница (психички фактистина) која се састоји једино из елемената преставе, а која путем чувственог излагања истих (престава) садржи оно што је за будуће образовање воље потребно. Хотично делати, знпчи делати по извесној у напред створеној слици — имати воље у погледу извесне делателности — створити извесну слику света, извршити нешто реално према преставама онога који дела, а у онакој форми, какву је у напред замислио. Хотично делање се састоји из елемената воље и елемената преставе. 1. Оно садржи елементе воље, јер исто у самој ствари и није ништа друго до једна врста вољне делателности. 2. Хотично се делање одликује тиме, јер исто почива на основи једне у напред скројене слике, слике у погледу самога дела (елементи преставе). Ове се преставе односе: а.) на покрет тела који има да се изврши [ове преставе дугим вежбањем покрета тела постепено ишчезавају — војник који је извежбан, на заповест свога старешине врши читаву врсту комплицираних покрета тела, без да је о појединим покретима што мислио — преставе су једино више мање у делатворној свести дале, док у почетку вежбања, мзраше сваки покрет, да би се онако као што треба извршио, тачно прво да га замисли]; б.) при извесном делању, при коме покрет тела није

7 ) Тако исто Лист у својој теорији стр. 156; Ламаш у својим предавањима стрГ 86. Са свим другојачије Јанка у својој теорији стр. 103 и т. д.