Branič

31

ком, оценивши његову неспособност по пропису §§ 213 и 215 грађ. суд. поступка, дакле независно од одредбе § 444 грађ. законика, по којој од крвног сродства не могу бити сведоци тестамента само родитељи, деца и браћа одређеног наследника. Своје поступање суд правда тиме, што је грађански цоступак, као доцнији, заменио поменуту одредбу грађанског законика. Сведоџбу остале тројице способних сведока о томе, да је са њима био и умрли сведок, суд није уважио, зато, што налази да се присутност сведока при прављењу тестамента може доказивати само његовом личном или писменом изјавом, чега овде нема. Пошто, дакле, остају у важности само искази ове тројице способних, суд је нашао, да тестамент није доказан, све да се узме као четарти сведок, и онај изузети сродник; јер се, вели, за постојање усменог тестамента тражи пет способних сведока, а овде их је само три, односно четири. Дајеу овоме погледу једино меродавна усмена или писмена изјава свих пеш сведоки, позива се суд на други одељак § 436 грађанског законика који препоручује да сведоци написмено ставе изјаву завештаочеву, „јер је могу заборавити а и умрети", што је поновљано и чл. 28, А и 46 правила неспорних дела. Са ових разлога првостепени је суд пресудом одбио туженога од присвајања наслеђа по усменом тестаменту, огласивши да исти не важи. Ааелац^они суд нашао је: да се способносттестаменталних сведока не може ценити по одредбама грађанско судског поступка, и ако је доцнији од грађанског законика; јер у грађанском законику постоје специјалне одредбе којима се то питање регулише. Са тога разлога узима, да је удаљенији сродник туженог наследника, способан сведок, јер му то право признаје одредба § 444 грађанског законика. Даље, по томе, што је његовом сведоџбом и исказима остала три способна сведока, под заклетвом утврђено, да је при прављењу тестамента био присутан и умрли пети сведок Н,, — има се сматрати и ово лице, као способни тестаментални сведок све дотле док тужилачка страна не би доказала његову несп^собност, која се по себи никад не предпоставља. Кад је, дакле, доказан постанак