Branič

33

Тужиоци су оспорили вредност спорног усменог тестамента, који је тестаторка изјавила пред шест сведока. У разлозима Апелационе пресуде, коју III. одељење Касационог Суда поништава евојим примедбама, оцењена је правна важност појединих сведока. Њихову је нссаособносш тужилачка страна доказала, а ту осумњичену сведоџбу ни Аиелациони суд није усвојио. И кад отпадне сведоџба неспособног сведока, остаје иет способних сведока ио § 436 грађ. законика. Кад је, према оцени правне способности сведока, која је остала непобијена примедбама Касационог Суда, утврђено, да је тестаторка Латинка своју вољу изјавила пред пет епособних оведока, онда је јасно, да је тестамент устројен према захтеву § 436 грађ. законика, да је спорни тестаменат правилан и по закону важећи. Четири од тих способних сведока под заклетвом су потврдили, да је пред њима шесторицом, од којих су иеторо правно саособни сведоци, тестаторка своју последњу вољу онако изјавила, како су је они посведочили пред судом, и иод заклешвом утврдили. Кад је тестаменат правилно устројен према § 436. грађанског законика и четири сведока истп под заклетвом утврђују, Апелациони Суд држи, да није погрешно схватио § 436 грађ. законика, доносећи своју одлуку, да је спорни тестаменат на закону основан, јер текст § 438 грађ. законика није тако нејасан, да се, нарочито из његовог II става, не би могло врло лако увидети, да је законодавац, предвиђајући смрт или другу спреченост и апсолутну немогућност сведоџбе којега сведока, за доказ о постојању усменог тестамента прописао: да само три сведока морају бииш, који ће тестаменат изказати и своје наводе о гласу тестамента и о томе, пред киме је тестатор тестаменат исказао, заклетвом потврдити. Одлуком оишше седнице Касационог Суда од 14. јуна 1900 год. Бр. 5230 одржана је у снази пресуда Апелационог Суда.

Одлуке Ка^ационог Суда — (Грађанеко правосуђе)

3