Branič

18

Б Р А Н И Ч

Историја законодавства о овој материји 1 ). — Француски трговачки законик признаје егзистенцију и регулише организацију три врсте друштава: друштва са заједничким именом, анонимна друштва и командитна друштва. Ова се могу поделити на две класе: обична командитна друштва или са уделом у интересу, и командитна друштва на акције. Закон од 23 маја 1863. имао је за предмет оснивање нове врсте друштва. Члан 1. показује главни карактер овоме друштву говорећи да ниједан од његових чланова није обавезан ван свога улога, и да ово друштво не подлежи одобрењу владе. Тако се оно разликује од друштава са заједничким именом, у којима су сви ортаци солидарно обве зани и одговарају целом својом имовином за друштвене дугове; од командитних друштава у томе што немаделовођу који је неодређено одговоран према трећим лицима; најзад од аноничних друштава, јер се конституише самом вољом оних који га састављају. Одредбе Ш одељка књиге I трговачког законика осигуравале су дуго време добру заштиту индустриј ским и трговачким интересима, ангажованим у многобројним друштвима, која су се стварала под њиховом владом. Али се у скорој епоси маниФестовао неред. чију озбиљност није било могуће спорити; признали су потребу да треба доскочити систему преваре, који је претио да узме сваког дана све веће размере и да произведе још кобније последице. Отуда је закон од 17 јула 1856. Поред добрих дејстава овога закона ипак су указивали на жалосне последице. 'Гврдило се да је он промашио циљ, и да, ако је спречио рђаве намере да успевају, спречавао је извршење часних пројеката. Нападали су баш на принципе, који су основа законодавства о трговачким друштвима.

Ј ) Овај одељак као и еве осгало даље о овим друшгвима излажеио ио дчлу М. Р. РгасНег-Кос1еге: „Р г ес15 <3е Јгок сотегааР'. Прев.