Branič
32
Б Р А Н И Ч
§ 2. Кратак преглед историјеког развића појма утаје и законских одредаба. Римеком праву није био лознат појам утаје као особеног самоеталног кривичног дела. Она је била обухваћена у општем појму ГшЧит-а за који је важила општа законска одредба: ГшЧит ез1 соп1гес(;аио геј 1гаис1и1оба 1исп 1'асЈепс11 §гаИа уе1 1р51из ге1 уе1 е^ат изиз ешз ропеззштзуе 1 ). Римско право схваћала ју је као случај 1'иг(ит а ге1 1р5шз 2 ). Аустријско казнено право означава је као проневеру, а данашње немачко право као утају; у казненим законима ових држава нормирана је одвојено од крађе. Средњевековно немачко право сматрало је утају такође као кажњиву радрву; а под утајом се разумевало „лоповско задржавање" 3 ) у супротности ка крађи као „лоповском узимању " З ј. Лоповско задржавање поверених ствари било је као проневера равно крађи, на нротив задржавање находа и случајно у државину прибављених ствари смаграло се као „просто задржавање" и било је као утаја друкчије кажњено 4 ) Тек општа правна доктрина 18-ог века дошла је до сазнања да посгоји разлика између римског Гиг1ит-а и немачког ОЈеђ5(аћ1-а (крађе), да је утаја крађи „сродан" 5 ) али ипак од ове „знатно друкчији преступ" 5 ). Она је била још тада сматрана као самосталан деликт, а састојала се у иротив правном присвајању туђе покретне ствари ; чију је државину учинилап пре извршења радње био прибавио, али не поередством крађе или на који други кажњиви начин. 8 ) Немачка законодавства 19-ог века поступала еу с утајом разнолико, или је ематрају као проневеру поверених ствари и крађу или утају находа сједне стране, иии је по^ам утаје био ограничен само на појам проневере поверених ствари с друге стране. Утаја није била идентиФикована с крађом, ма да се сматрала као врста крађе у
2,) 0.47., 2. Је ГигУз (Раи1и8) 1. 1. § 3. 2.) КокШл, АћћапсНипјЈеп аиз Јет ${гагесћ!е. Тић1п §еп 1858 стр. 336 3 ) Мегке1, у V, Но1огепс1огП -а Нап(1с1исћ-у с1ен с!еи15сћеп 81гаГгесћ1з св. Ш 1874. стр. 69^ 4.) V. 1лз2(, 1,ећгћисћ с1еб сЈеи1зсћеп 5{гаГгесћ15, издање 12|13 1903 ВегНп стр. 445. 5.) КарГГ, Бје 1ЈпГег8сћ1а§ип§, Тић1п §еп 1879 стр. 17. 6.) » еос) стр. 18. Слично КозШп у Оо1Шашшег-а Агсћју у св, 4 стр. 60 и Аћћ. стр. 338.