Branič

О У Т А Ј И

35

одриче, да ју је примио, у намори, да је без накнаде себи присвоји, сматра се као утајач". § 230. „Као утајач сматра се и онај, ко туђу покретну ствар нађе, или коме туђа ствар случајно у притеасање дође, ако ову на штету господара потроши, заложи или отуђи, или пред власти против свог уверења не признаје, да је она при њему«. Према овим одредоама имамо у § 229. утају поверених ствари а у § 230 утају находа или оних ствари, које с,у случајно дошле у притежање утајачево. У оба се случаја учинилац кривичног дела назива утајач а кривично дело у народном говору као и у законику утаја; али се неће ипак ретко чути у обичном ^говору, а и у новинама читати, како се утаја назива: проневером, злоупотребом, деФраудацијом, деФицитом и крађом. 13 ) У законику је усвојена иста деоба пруског законика али параграФи овога нису тачно преведени, већ су прерађени. Но за ову се прераду не може рећи, да је срећно испала, а то нам најбзље казује летимично упоређење текстова ова два законика. Речи из § 229: „или склони да се зна где је, и шта је с њом учинио" уметнуте су тек 1882 г. допуном од 30 јуна. Ова се допуна не налази у § 230, док овај знак налазимо у оба параграФа пруског текста — Формулисан у изразу „склони" (»ће1 8е1<:е зсћаГС(;«). Није јасно, зашто законодавац од 1882 г. није умегуо ове речи и у § 230, пошто могућност склањања постоји и овде, и зашто их је законодавац од 1860 год. био изоставио. Даље говори § 229 о штети господара, притежаоца, док § 230 говори само о штети господара ; а пруски казн. закон говори у оба своја параграФа као и наш у § 229. У §. 229. говори закон о одрицању притежања примљене ствари, а у §. 230. о непризнању притежања нађене ствари. Ма да су изрази: одрицање и непризнање разни, ипак они значе овде једно исто. Разноликост постоји само у томе, што непризнање притежања бива пред влашћу, о чему § 229 ништа не говори. Ово се одрицање притежања не помиња у § 225 пруског законика. Осим гога § 229 говори о продаји, а § 230 о отуђењу ствари. Другојачије је у нашем законику регулисана и обавеза повратка ствари, која се налазила у притежању утајача. И према једном и другом законику 13 Тако је у једним новинама стајало: Читаоцима је цознато, да је Н. н. проневерио државног новца толико и толико динара. Ту је крађу, или како они кажу деФИЦИТ утврдила и комиеија и т. д.