Branič
ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ У КР. ПРОЦЕСУ
39
гледишта из оенова разликују. Што је наш законодавац дао право појединим приватним лицима, да се могу прикључити кривичној иетрази у оним случајевима, када се иста води од меродавних органа државних по званичној дужности, — то је он учинио са оних истих разлога, са којих је и немачки допуетио своме споредном тужиоцу. Наш је законодавац хтео да у неколико створи једну врсту контроле, те да иследне влаети, као органи драсавни, воде истрагу онако, како у самој ствари треба да се води. Тчме се у многоме отклањају злоупотребе од стране ових органа државних. И ако код нас, као и у Немачкој, влада т. зв. легални принцип, ипак, злоупотребе су могуће од стане ових застунника наше државе. После тога, када се узме, да се кривичним делима у највећем броју случајева, а нарочито тешким злочинствима, вређају упоредо с државним интересима и приватни и да се, према томе, реакција противу оваких дела не може сматрати као чиста реакција државна већ и повређеног, -— то је онда ово суделовањ.е приватних у кривичној истрази са свим оправдано, па ма се дело ислеђивало и казнило ио званичној дужности; овакЕим једним суделовањем од стране приватних, допуњује се управо данашњи систем јавних установа, као што је н. пр. ова иследних власти, а којима се данас готово свака модерна држава карактерише. Са свим је друкчије код чисто приватних деликата. Извршењем истих долазе у питању на првоме мосту интереси приватних. Из тога разлоге, кажњавање, због оваких кривичних дела, је остављено на вољу приватним. Овако је у Немачкој а тако исто и код нас у Србији. Када ее, пак, извесно кривично дело треба једино на тужбу приватних тужиоца да иследи, најбоље се види из § 4. кр. пост. који гласи: »Истраживање евиту казнених дела бива по званичној дужности, где законом није друкчије наређено". Према овоме, значи, да се по правилу сва кривична дела ислеђују и крзне по званичној дужности, с изузетком оних, која су у нашем кривичном законику као кривична дела чисто приватне природе назначена т. ј. која се ислеђују и казне једино на тужбу приватних лица. Приватном је, дакле, остављено на вољу, оће ли тражити тужбом, да се учинилац једног оваког кривичног дела казни или не. Према овоме, види се, да је питање, када држава треба званично да корача преко својих заступника у извесном конкретном кр. случају, материјално правне природе.