Branič

Б Р А Н И Ч

ријално кривично цраво-, у другом, формални казнени законик — крииични поступак. Казнени ааконик по обиму своје садржине, која ое огледа у самој Форми издања, може бити: прво, сепарагни, када он собом представља израз законодавне воље, која се тиче једног ма каквог пигања, на пример, одређује казну за какво кривично дело или за целу групу дела и т. д. Друго, кОнсолицованп законик, када он собом иреставља генерализирање у једном законодавном агету целе груне сепаратних закона, сродних међу собом по садржини, укљањајући у њима противуречности и попуњавајући проблеме. Треће, зборник закона законодавни акт, који обухвата сво нозитивно законодавсгво целе једне правне облаоти или засебне правне гране и који садржи у себи систематско излагање свих важећих, т.ј. још неукинутих одредаба, установљених ееператним законима дотичне нравне области. Четврто, законик или кодекс — систематизирани законодавни акт. који такођер обухвата цеду нравну област или засебну иравну грану, али коју је законодавац једноврамено створио на једним и истим општим начелима. 1. Казнени законик и норме жоје он штити. Као основ сваке кажњиве радње у савременој држави јавља се казнени законик у ужем смислу а, за тим, одредбе обичајног права, у колико његову важност допушта и приз наје законодавац. Судија нема права да казни дела, која у времену њихова извршења нису кажњива, нити може оптужене осуђивати на казне, које законом нису предвиђене. Наш казнени законик Формулише овај принцип у § 39 овако: »никаквога кривца није слободно осудити на што друго, осим оних казни, које еу овим законом прописане." Поред све практичне важности овога начела које је издавна усвојено иод познатим аФоризмом : пи11ит сптеп, пиПа роепа 81пе 1е§е, нема потребе формулисати га нарочитом одредбом у ааконику. Нпје тешво увидети, да ова одредба може бити избачена са свим из савремених законика а да, услед тога, ипак, неће произаћи у садржини ових законика ни најмања промена; недопуштање повратне силе закона, сваког, а не само казненог предвиђа се у основним законима; за примену пак казне по аналогији тражи се изрична законска одредба, а такве нема ни у једном законику; а још мање може суд да измишљава казне, које у законику нису предвиђене, јер би то било очи-