Branič

7

Тужена је страна била лични поверилац пок. Б. и као такав поверилад задржала је право личне обвезе и према наследницима све до дана задобиване залоге, а према таквом положају поверилаца суд је требао у смислу §. 330. грађ. зак. да одреди првенство у наплати по реду задобивене залоге. Не може остати разлог суда, да је за задужење тужилачкој страни било потребно нарочито одобрење стар. судије у смислу чл. 75. зак. о стар., јер ово не може да уди повериочевој залози, пошто је решењем неспорног судије првога суда образовано задружно стање између пунолетног сина пок. Б., удове и малолетних наследника." Апелациони Суд не прими предње примедбе Касационог Суда, но изјави следеће против-разлоге: „Није Апелациони Суд у својој пресуди оцењивао, какви су који повериоци, који наплату траже из продатог имања пок. Б., да ли лични или заложни, као што узима Касац. Суд, јер му то није било ни потребно с тога, што је новац, који се распоређује, искључно добивен од продатог имања пок. Б., а не имања дужника тужилачке стране, па се тако пресуда додирнула других потребних законских разлога, а нарочито: што се како пресудом тако и актима доказује, да је продато, имање својина пок. Б., да је тужена страна његов поверилац, и да је за то тужени по оним законима, изложеним у пресуди Апел. Суда, пречи у наплати од тужилачке стране. Ово је јасно, да тужилачка страна нема права, да се наплати пре туженога из поменутог новца, а то је јасно образложено у пресуди, а и с тога, што је овде у питању, ко су дужници тужилачке стране, и да ли су ти себе саме лично или масу пок. Б. задужили, и ако су, да ли је то задужење законито, па да буде обавезано и за повериоце покојнога Б. Апелациони Суд је нашао и налази, да дужници тужилачке стране Н. и П. на начин овај нису задужили масу пок. Б., а и кад би се узело, да њихово задужење није основано на закону, јер по чл. 75. зак. о стар., никако се задужење за малолетнике не може учинити без одобрења старатељ. судије. Тога одобрења овде нема, нити га је тужилачка страна као доказ поднела. Овај законски пропис стоји у вези са §. 510. грађ. зак. и што ови закони прописуЈу, то се ничим не да заменити, нити је досад било случаЈа, да је могла замена бити, и по томе II. одељење Касац. Суда погрешно узима, да је оно решење неспорног судијеод 10. маја 1896. год. под Бр. 1106., којим је образовано задружно стање између дужника тужилачке сгране