Branič

И 3 С У Д Н И Ц Е

399

По § 141. Трг. За^. прите^а^лац меиице, протестоване због неисп<лате, има свога претходни^а да „позове у суд" тужбом за на^наду, у ро^у чоји тај § предвиђа а да за одржање претходни^а у обавези није доволвно то, а^о би он у томе роедг, традеио забрану на покретност меничних ду^ни^а у см. § 148. ист. за^. (Начелна одлука Касационог Суда) На предлог I. одељења Касационога Суда. у акту од 16. маја о. г. бр. 6-208. Касациони Суд, на основу тач. 1. § 16. закона о своме устројству, у општој седници од 5. јуна 1906. Бр. 6208. решио је начелно питање: На који начин притежалац менице има по § 141. Трг. Зак. да свога претходника „позове у суд" т. ј. да ли је притежалац менице дужан, да, у року који тај § предвиђа, даде суду тужбу за накнаду — регресну тужбу, — којом се спор заснива, или је напротив за одржање претходника у обвези довољно и то, ако би он, у томе року, тражио код суда забрану на покретне ствари свога претходника у смислу §. 148. ист. зак. Изложено питање решено је начелно овако: Речи у §. 141. „позове у суд" имају се свакако разумети у томе смислу, да је притежилац менице, протестоване због неисплате, дужан да у року који тај § одређује даде суду тужбу у правом смислу т. ј. регресну тужбу, а није, за одржање претходника у обвези, довољно, ако је он у истом року забрану, по § 148. ист. зак., тражио. Овако Касациони Суд ствар узима са ових разлога: 1. Што расправа менично-правних односа судским путем бпва, по правилу, спором, а за оснивање спора потребна је тужба у правом, строгом, смислу, те је према овоме природније узети да је законодавац у § 141. имао у виду само такву тужбу, а не и акт којим би притежплац менице забрану тражио, коме се акту не може признати карактер тужбе у правом смислу, као што то и §§. 386. 387. и 392. тач. 4. грађ. с. пост. показују, — и којим се тражењем поверилац у сваком поједином случају и не користи. 2. Што се из осталих одредаба законских које после § 141. долазе и о истој материји говоре јасно види, да „позивање у суд" преносилаца и издаваоце менице има да буде регресном тужбом. Тако, у §. 142., где је, у начелу, реч о