Branič

В Е Л Е Ш К Е

407

а. за тражбине до кр 300 6% б. „ „ „ - ч 400 5% в. „ „ ... „ 600 4% г. „ „ „ 1000 3°/о д. „ „ преко „ 1000 2°/о Ако дужвик не живп у Веограду већ у унутрашњости Србије тада још 2%. За заступање у кривичним парнпцама остављају се адвокатима и заступљеним странама, одрешене руке. Овај спецпјалан слоразум између обеју страна може се па захтев ма које стране оверити у консулату. У томе своме распису београд. аустро-угарски консулат нарочито истиче, да консуларни адвокати нису дужни без кауције узимати парнице у посао. У случају опет каквог сукоба између клијената и адвоката оглашава се консулат за надлежног, да тај спор расправи. Консуларнп адвокати депонују 1000 круна кауције за евентуалну накнаду штете, која се кауција чува у каси овд. зустроугар. консулата. Данас су консуларни аустро-угарски адвокати ова г. г.: из Београда.' Марко Стојановић, Давид Алкалај, Панта Туцаковић и Стеван Вагнер. из Шапца; Алекса Фотић. из Ниша: Дим. М. Илиџановић. Государствена Дума — Ове је године Русија добпла пеку врсту парламента, т. зв. Гоеударствену Думу. Али је руски народ учествовао и раније у законодавству своје земље. Руска је Дума отворена концем априла ове године. У старој Русши за време т. зв. кијевске периоде, народна скупштина која је решавала о свима важнијим државним пословима носила је име Веће. Веће се обично сазивало звоном а седнице је држало у црквеним портама. Скупљени на-

род решавао је под слободним небом. Одлуке које је веће доносило морале су бити једногласне. Та је установа постојала све до краја XIII. века. Даље је иозната установа збора кнежееа. Тако је велики кнез Всеволод држао такав једап збор 1211. године на коме су узели учешћа племићи, владике, трговци и спахије. На томе је збору. изабран млађи сип великога кнеза Всеволода Јуриј против воље његова старија брата Константина за кнеза од Владимира. Али тек у XVI. веку почео је руски народ узимати живља учешћа у државним пословима и то приликом првог сазива Земског Сабора. Земски Сабор или „Совјет всеја земли" био је састављен из представника руске цркве са митрополитима на челу. из т.зв. „бојарскаја" думе, сталног броја саветника, који није одмицао од владаоца и из представника разних класа и разних крајева у земљи. Као сабор, који је претходно Земском Сабору био је велики сабор од 1471. год. који је сазвао Иван III., муж Софије Палеологове пре свога рата на Новгород. Ту се први пут показало, да владалац треба да буде овлашћен од народа па да може ратовати. Такав исти карактер имао је и сабор од 1551. год. који .је сазвао Нван Грсзни, који је (као што руски иеторик Карамзин тврди) он сам свечано отворио. Иван Грозни хтео је у томе сабору да нађе наслона против безгранична ћефа племића и бојара и за то је на дан отварања сабора држао народу говор у коме је обећао нову еру љубави и мира. Други сабор 1566. оп<8т под Иваном Грозним решавао је о условима мира, који се имао закључити са пољским краљем Жигмундом. Седнице су овога сабора држане од 5 до 13 јуна. Али и на њему није било изабраних заступника, као и на трећем сабору под Иваном Грозним 1575. год. који је ре-