Branič

Б Е Л Е Ш К Е

409

председник правничког друштва, у које је покупио најбоље цравпике у Руспји. Друштво буде растурено, но еећање на даровитог оргапизатора и најбољег руководптеља руских паучењака и јавних зборова, остало је код свих, те су га први руски пародни представници изабралп па почасно и тешко место председнпка Думе. & Правници на немачким универзитетима — Од 11655 слушалаца правнпх паука на универзитетима у Немачкој било је прошле 1905. године њих 692. који су осећали потребу да се украсе тптулом доктора права. То значи, да од неких 3000 правних слушалаца, који сваке године заврше своје сгудије: 23 процента целокупнога броја мисли, да му је потребно украсити се тпм друштвеним орнаментом. Али опрезност с којом поступају господа кандидати при избору завода, који ће им дати њихову украсну титулу, превазилази далеко опрезност, с којом доцније бирају себи ташту. Угледне „Фрапкфуртске Новине", говорећи о тој ствари доносе ову табелу:

Било Промовисало Требало

уписаво

тамо

да промов.

правника

правника

Берлип

2565

4

100

Минхен

1691

29

66

Лајпциг

1192

169

48

Бон

659

11

26

Хале

416

3

16

Штрасбург

359

5

14

Кенигсбург

349

6

12

Ерлангеб

322

50

12

Минстер

321

2

12

Гисеп

232

2

10

Грајфевалд

226

42

8

Кил

209

3

8

Јепа

164

33

6

Рошток

78

172

4

Код осталих универзитета остаје давање титула проеечно, те у толико чудповатијеп пепријатнијс утиче про-

тивуречност код ових горе наведених. Пзгледа, да у Немачкој има известан број правнпчких факултета, који уживају врло пријатан глас у погледу давања титула. Зашто студенат, који је „студирао" у Берлину или Минхену, долазп у Лајпциг илп Рошток, да пред тамошњи високи колегијум, ма у каквој дисертацијп изложи своје знање? Ово се може назвати правим аргонаутскпм походом за титулу. Јасно је, да докторске титуле узимају више онп, који имају срества за луксузни живот п воле лепе називе и одликовања. Ни са другим докторским титулама пе стоји много боље, а са тптулом доктора економије и финансија или „камералија" сасвим је зацрппло и загрдило. * ШеФ правосуђа у Хрватској — За шефа иравосуђа у Хрватској прпликом последње полптичке промене дошао је земунскп адвокат д-р Александар Бадај. Од доба д-р Марјана Деренчина пије на пољу правосуђа у Хрватској ништа реформаторно урађено. Кад .је 1886. тај одлични хрватски правник одступио, дошао је на његово место Клајн, који је само био слуга, који је извршавао вољу банову. Последњи одјелни предстојник био је Лука Магдаловић, који је на своје место дошао без воље п на њему провео две године, без икаква стварна рада. Нови закони у Црној Гори — Указом црногорског киеза Николе од 24. јуна о. г. проглашеп је закон о изборима народнијех посланика за Црну Гору. По њему право бирања посланика у Црној Гори има сваки Црногорац, који је навршио 21 годину без обзира на то, колико плаћа дација; а за народног посланика може бити изабран који пма 30 година, који сталпо живи у