Branič

304

В Р А Н И Ч

увек у истини воља већине заинтересованих према вољи мањине заитересованих, док је доста немогуће да већина и мањина, које стоје у супротности у парламенту, не одговарају фактичкој већини и мањине народне воље. С тога је опструкција мањине на главном скупу увек непокоравање правој вољи већине, док опструкција у парламенту евентуално може потпомоћи победу праве воље -народне већине. Баш последња велика опструкција у Угарској дала је оглед за овај пример: опструкциона партија добила је на последњим изборима већину мандата, пређашња већина, против које је била наперена опструкција, подлегла је при новим изборима и постала мањина. Дакле, доказало се, да је опструкција мањине у истини била непокоравање заступника праве воље већине насиљу од стране представника праве воље мањине. У целој историја опструкције нема сличног класичног иримера за утврђења ове теорпје. Па ипак је она погрешна, и то из двојаког разлога. Јер прво: парламентарна је дебата дебата формалгсзованог представничког тела. Народ у идеји представља парламенат. Зацело је најпогоднија она представничка форма, у којој се најпотпуније исиољава састав целога народа по врсти и броју. Доиста треба тежити да парламент што више буде огледало циљева и тежњи јавног мнења. Али право и дужност парламента и појединих чланова парламента не зависе од тога, у колико је тај идеал остварен ш сопсгек). Ако је парламент сазват, изабран и окупљен по уставним правилима, онда је то тело правно једино сазвано представничко тело земље и одлуке, које доносе већина тога тела, јесу одлуке народног представништва без обзира на то, да ли је и у колико погођена у тим одлукама права воља народне већине. Негација је формалног бића свега права, кад се одриче тој формализованој вољи већине иризнање под изговором, да не одговара истинској вољи народне већине. То је иста погрешка, која је пребацивана у последње време с правом аргументацији угарске владе, с којом је мислила да може одбранити свој поступак према опструкцији: повредила је правну форму, да би спасла битност ствари. Овој су одбранп с правом приметили, да је све право формално, па да је и повреда формалног права правна повреда. У ствари, све је право формално, то јест: право може везпвати своја дејства увек само на тачно описано фактичко стање, а ова правно опи-