Branič

320

Б Р А Н II Ч

предузимати какве радње или сопственик послужног добра има да се уздржава од каквих радњи на својој ствари, 1 према томе се стварне службености деле на позитивне и негативне. Позитивне су тада, кад се састоје у радњи титулара права службености а негативне су, кад им је предмет нерадња сопственика послужног добра. Даље се стварне службености деле на видљиве и невидљиве. Видљиве су тада, кад се на први поглед може закључити о постојању права службености а невидљиве су, код се о томе постојању може добити појам тек услед предузимања појединих радњи у којима се службеност састоји. Према томе како се врше, службености могу бити континуелне и дисконтинуелне. Континуелне су, кад за њихово вршење није потребна човечија радња. Кад се једном конституишу оне постоје без обзира на рад титулара права службености. Напротив ако је потребно да сопственик повласног добра предузима извесне радње па да се службеност врши, онда имамо дисконтинуелне службености. 2. — Основ по коме се стварне службености прибављају може бити различит. По § 340. Г. 3. Ши1и8 асјшгепсИ службености може бити: закон, уговор, последња воља, пресуда судска и застарелост. А начин на који се то право прибавља (§ 342, Г. 3.) је иста као и од осталих права на непокретним стварима: упис у баштинске књиге. Постојање правног основа има дејство само Мег раг1ез а ако основу следује тоскгв адшгс1еп(1 (упис у баштинске књиге) онда право службености добија дејство ег°-а отпез. 1 Као што се види службеност се не може састојати у томе, да је господар послужне ствари дужан што радити. То је начело изрично предвиђено у § 343 нашег грађанског законика. У римском .праву такође се службеност није могла састојати у радњи господара послужног добра. 8ега(,ш ш &с1еп<1о сопз18 (;еге педиИ у Б. 15. § 1. Б. с!е кег\\ 8, 1: вегуИиШт поп еа па1ига ез4, и! аИдик! 1'ас1а1 уе1и! утсИа 4о1М.. вес1 и! аЦциМ раИа1иг аи! поп 1ас1а1 Б-г Н. Оегпћигц: Ваа Шгд. 1'есМ с1ез 1)еи/.чсА. Вегсћб и. Ргеизз. НаНе а. 8. III. В. III АиП. 1904. § 165, Апт. 1. Једини изузетак од овога у римском праву била је ЗегуИиз опепв 1егепс11. Бегп. ор. с. 8. 495. Врло слични службеностима су реални, стварни терети (КеаИав^еп), који се састоје у томе, што је сопственик земље, на коме они постоје, дужан нешто чинити (нпр, плаћати порезу и т. д.). Један од тих терета предвиђен је у нашем § 344. Г. 3.: Ако се направама на послужном добру користи и сопственик тога добра, он је онда дужан, да заједно са титуларом права службености својим радом те направе одржава.