Branič

336

Б Р А II II Ч

има да доказује несавесност на основу радњн и понашања, узукапиента. На, терет посесора ставља се и доказивање времена, које је потребно за застарелост и тиме је његова дужност доказивања завршена 1 . Тужиоцу остаје право да, признајући све доказе за застарелост, истакне приговоре, да је застарелост прекидана или да она у опште никако или за неко време није могла тећи. На њему лежи терет, да све то и докаже. 23. —• Дејство застарелости састоји се у томе, што се фактичко стање — државина права претвара у правно; државини као једноме факту додаје се и право службености. Застарелост је Ши1из асрпгепсЦ и на основу њега посесор може захтевати и шос1и8 асригепсИ (упис у баштинске књиге). § 946, гласи: „Који би застарелошћу ствар добавио, онај може на суду захтевати, да се на његово име ствар води, тако ако је непокретно добро, може га у књиге баштинске увести и тапију изискати". Ова се одредба искључиво односи на узуканију ствари, али ми држимо, да се она мора применити п на узукапију права слу?кбености. Прво је дакле дејство застарелости право посесора, да захтева упис у баштинске књиге 2 . Дејство застарелости састоји се даље у томе, што је посесор властан одбити тужбом свакога, ко му смета у вршењу права. То се право оснива на § 386, који гласи: „—господар ствари (повласне) има право неправедног присвајача из службености своје стварп искључити и ако овај неће да одустане, путем судским њега из ствари своје избити". Ова се тужба разликује од посесорних иптердпката у томе што се оснива 1 Што со тпчс непрекидности посесије, поставља се пресумпција, да она постоји, ако посесор докаже њен почетак и крај: оИт е(: ћогИе роззе880Г ткегеа роазебвог. Тако је у пруском праву, Оегпћиг^. Б. а%. 1лћг. 8. 402; немачком, МаШпазз, ор. с. 8. 66, Бетћиг^, Б. В. К. 8. 316.; и у француском праву (агк. 2234, С. С.). Међутим по нашем праву посесор мора доказивати непрекидност за све време. 2 Но право се може стећи само у оном ооиму, у коме се палазила посесија (1ап1иш ргаевспркпп — диап1ит ровзевзит). Ако је неко за одређено време имао посесију п прелазио пешице преко суседове њиве, он путем застарелости не може стећи право слузкбености, да туда пролази и колима. Оегпћиг^, Б. а%. Бећг. 8. 403.