Branič

КАСАЦИОНИ СУД II ЈУРИСПРУДЕНЦИЈА

341

днообразне одлуке о једном истом правном пптању и не само од разних судова, него по некад чак и од једног истог суда. У свесци од марта месеца 1906 год. нашега правног часописа „Бранич", а у рубрици „Из суднице" саопштио је г. 1Ј|- Д. Суботић, писар Касац. Суда, две разне одлуке садање опште седнице Касац. Суда о једном истом питању, које су донете, за чудо, у једном врло малом размаку времена и од једних и истих судија!! Овај пример није јединствен у нашем нравосуђу. Њему би се могли придодати и други, који не би били у малом броју и који би се, истина изузетно од овог горњег примера, могли правдати само другим саставом Касационог Суда, али тек, који би у главном врло ружно карактерисали наше правосуђе. Констатујући, на овај начин, да је од меродавних фактора обраћана слаба пажња на то, да се у нашем правосуђу изазове што једнообразније суђење—ја, у најлепшој намери изјављујем и своју скромну жељу, да се та немарност отклони, и у будуће судској једнообразној пракси поклони што већа пажња, како би се, на тај начин, отклониле и све неједнообразпе одлуке наших судова у суђењу једног истог питања, а тим једновремено нашем правосуђу и у приватном и у — општем ингересу подигао онај глас, који се данас с правом од њега ишчекује у времену судијске самосталности и независности. А колико се оваквим радом губи у правосуђу, она вера, оличена у оној старој философској фрази: „да правда држи земљу и градове", мислим да је излишно овде помињати. Касациони Суд, дакле, који је законом позван, да начелним одлукама своје опште седнице ствара судску практику, носи велику моралну одговорност, ако допусти да и у будуће излазе из његових одељења или општих седница неједнаке одлуке о једном и истом питању; а међу тим по дужности једновремено о том питању не донесе и начелну одлуку, која би бар за извесно време имала принудни карактер за сва одељења Јшсационог Суда, па и за општу седницу. Маја 1906 Веоград г 1о. Карајовановић адв.