Branič

фАБРИЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ)

343

Наш законодавац није побројао поименце, која се делања имају сматрати као повреде жиговног права, већ у чл. 20. вели: „сваком повредом жиговног права"... од којих примера ради, а не лимитативно, набраја: 1) бесправну употребу жига; 2) подражавање жига и 3) продавање на тај начин обележене робе. Која се делања пак још сматрају као повреда жиговног права, говори се у чланозима 8, 22, 23. и 27. које ћемо ми на потребном месту навести. Исто тако нису у нашем зккону прецизирана и тачно квалификована дела, која се сматрају као повреда жиговног права. У том ногледу нам је закон далеко изостао иза других страних закона, који су то питање исцрпно расправили. 1°. — Као повреда жиговног права на првом месту сматра се по нашем закону „бесправна употреба жига" о којој говори цитирани чл. 20. а1. 1. и чл. 8. а1. 1. који гласи: „Нико не сме туђ жиг употребљавати, да тиме своје нроизводе обележи"... У чему се састоји бесправна употреба жига, није из ближе одређено у закону о заштити жигова. Несумњиво је у првом реду бесправна употреба жига, кад неко обележава своје производе туђим^жигом, чиме ствара мишљење у потрошача, да роба води порекло од онога лица, чији жиг носи. Али, ово није једини случај бесправне употребе жига, која се може јавити и у другом облику. Истина, најчешћи је случај, да једно лице поручи и набави исти онакав жиг, какав постоји у саобраћају као жиг једног фабриканта или трговца и тај жиг ставља на своје производе. Тај случај је обухваћен одредбом члана 20. Тешкоћа је овде само у томе, да ли одговарају литограф, гравер, штампар и у опште лица, која су жиг израдила по наруџбини, без намере да га сами употребе. Пошто о њима закон ништа не говори, морамо, на основу принципа пиИа рое:па згпе 1еде, закључити, да они нису одговорни. Једино у случају кад би та лица знала, да ће поручилац вршити бесправну употребу жига, мислимо да би они могли бити кажњени као саучесници, на основу прописа кривичног законика. Да наведемо овде став 2. чл. 20. који стоји у вези са овим питањем, И који гласи: „... Оштећени може тражити и то, да се справе и оруђа узапте и неупотребљивим учине, којима су жигови грађени, као и да се жигови израђени одузму и униште". Овом одредбом се мисли на случај, да је лице, које је бесправно употребило ; исто време само и произвело тај жиг, а не предвиђа се слу