Branič

348

Б Р А Н II Ч

2) У случају да је причинио штету, мора је накнадити; и 3) Дужан ће бити, на захтев титулара жига, предати справе и оруђа, којима је жиг грађен, као што мора издати и све жигове, да се униште. Ако је повреда жиговног права извршена намерно, онда се кривац, „поред казна прописаних за то опгитим кривичним законом " подвргава и новчаној казни од 50—500 дин. у корист државне касе. Тако се вели у чл. 24. Које су то казне? У кривичном законику нису предвиђена таква дела из области жигова, па зато се он и не примењује на њих. Наведени пропис има се тако разумети, да повреда жиговног права, ако би у себи садржала још које кривично дело, не искључ.ује казну за то дело, и то по одредбама општег кривичног законика. По чл. 25. „У поврату може се казна удвојити" што значи, да се казна пење до 1000 динара. По 2 а1. чл. 25: . ...,,У поновљеном поврату казниће се кривац поред новчане казне и затвором од 15—60 дана, а може му се на 3—6 месеци забранити радња". Казна лишења слободе примењује се само у случају поновљеног поврата и износи 15—60 дана. У погледу кривичних казна, наш је закон као што се види, врло благ. У западним државама, где је индустрија и трговина много развпјенија и где жиг представља већу вредност, казне су далеко строжије. У другом ставу чл. 25. каже се: „а може му се на 3 до 6 месеци забранити радња". Ова је казна веома осетна и за то је законодавац употребио израз „може се забранити остављајући суду, да он према приликама цени, да ли има места једној тако репресивној мери. Последњи став члана 25. предвиђа случај, да кривац не може да плати досуђену новчану казну и наређује, да се она замени затвором. Тај став гласи: „Ако се новчана казна не би могла наплатити из трећине имања осуђениковог, онда ће му се заменити затвором, рачунајући за пет динара један дан затвора. У ставу 2. чл. 27. налази се и ова одредба: „Преступи против одредбе чл. 5. казниће се новчано од 5—200 дин. или затвором од 1—40 дана. И ову казну изриче суд". Чл. 5. на којп се позива ова одредба гласи: „пријава више жигова на име једног потражиоца дозвољена је према прописима овога закона, само не за истоветне производе". Ако се став 2. чл. 27. доиста односи на чл. 5. онда значи, да наш зако-