Branič

350

Б Р А Н II Ч

закон о жиговима, значи да ваља применити опште одредбе о саучасницима, које се налазе у Кривичном Законику (§ 47). По нашем праву, преступи из области жигова казне се само на захтев приватног тужиоца. И ако нема изречних одредаба, ипак се то изводи позитивно из чл. 20. ајошвише пз чл. 31. којигласи: „Извиђаји, који су по овом закону покренути код судова, по тражби приватних, прекидају се одустанком покретача". Пз ове одредбе види се, да повод за вођење истраге дају тужбе приватних лица, али се у исто време закључује, да има дела, која се казне по службеној дужности. Тако је на пример дело из чл. 5. у вези са чл. 27. став 2. зак. о заштити жигова. Али за оне три врсте повреда жиговног грава, које је наш законодавац означио као нарочите преступе, потребна је тужба приватних лица, да би се могла отворити кривична истрага. Поступак при извиђању и суђењу преступа из области жигова. 0 том поступку имамо одредбе у члановима 29. 30 и 31. Закона о заштити жигова. На првом месту, односно стварне надлежности (гаМопе та1еиае) судова пмамо да кажемо, да су за извиђање ових дела и њихово суђење надлежни првостепени судови, односно Трговачки Суд у Београду — оне исте власти, које су надлежне и за уписивање жигова. Чл. 29. изрично велп: „Извиђање и решавање спорова као и испитивање и кажњавање по овом закону спада у делокруг првостепених судова, односно Трговачког Суда у Београду". Односно месне надлежности, т. ј. који ће специјално суд бити надлежан за извиђање и суђење једног дела, није у закону о жиговима ништа одређено. Ово питање се има расправити по општим одредбама Кривичног Поступка о тој надлежности. Што се тиче самог поступка, имамо да утврдимо, да за кривична дела из области жпгова важи кратки, сумарни поступак, који се сав свршава код суда. Генерална истрага, коју води полициска власт, са свим отпада: њу замењује кратка претходна истрага, коју врши један судија са писаром. Тако ислеђена ствар долази на пресуђење пред судски колегијум, на јавном претресу.