Branič

352

Б Р А II II Ч

чл. 20. који говори о праву титулара жига на накнаду штете и укоме се не сиомиње као услов постојања тог права свесноет и намера учпниоца штете. У осталом, то излази и из општих принципа грађ. права о накнади штете. У чл. 20. ставу 3. каже се: „Накнаду оштећеном за штету, коју је претрпео услед повреде његовог жиговног права, досуђиваће судови по одредбама Грађанског Законика." Овај пропис је јасан и не треба нарочитог објашњења. Да споменемо само да се учинилац повреде не може ослободити грађ. одговорности тиме што би тврдио и доказао, да није извукао никакве користи од злоупотребе жига. Тај приговор не би му помогао, јер он одговара и за накнаду оне добити, коју је титуларжига изгубио услед злоупотебе жига. Теже је питање, да ли учинилац повреде жиг. права треба да врати и све оно што преставља његов добитак, као резултат употребе туђег жига. Апстрахујући тешкоће које би се јавиле при израчунавању те добити, ми у начелу не видимо разлоге, који би говорили против обавезе његове, да и ту суму врати, 1 нарочито у случају ако је био та1а рте. Односно реалисања права на накнаду штете имамо да разликујемо два случаја: а) али учинплац штете има и кривичпо да одговара, онда је суд, који му суди за то кривично дело, надлежан у исто време да му досуди и накнаду штете за учињену повреду: б) Ако ннје такав случај, онда имамо самосталан грађанско-правни спор, којим се остварује право на накнаду. У немачком праву (§ 18.) може се, у случају кад је тешко оценити величину штете, учинилац новреде казнити поред редовне кривичне казне, и новчано до 10000 марака, у корист приватног тужиоца. У нашем ираву има слична одредба. По чл. 20. т 1те.... „У место накнаде штете, оштећени може тражитп, да се кривац осуди на казну од 50—300 дпнара у његову корист, и судови, кад ствар иследе, ову ће му казну, као накнаду, досудити. Ова казна не „искључује и казне из чл. 23. 24. и 25. овог закона." Као што се види из ове одредбе, највећа казна — 300 динара, врло је мала према штети која се може причинити повредом жига и зато пропис чл. 20. ш 1те није постигао оно, што се њиме же1 У аустријском и немачком праву титулар жига има, за остварење оваквих тражбина, на расположењу, тужбу због непрссведног обогаћења туђим Б1е Веге1сћегип§8к1аце).