Branič

0 МЕНИЧНОЈ СПОСОБНОСТИ

361

и 77 може се у опште рећи: да способност за менично дбвезивање има свако лице, коме год она није законом изрично забрањена. Наш законодавац дакле, изричио изузима извесна лица и сматра их као неспособна да се могу менично обвезати, јер ако се обвежу, не гарантује, да се наплата од њих може извршити у случају да не испуне своју обавезу. Он ту неспособност двојп на: релативну и апсолутну. Као релативно неспособна сматра она лица, која су сама за себе неспособна да даду меничну обавезу, али уз приномоћ одобрења од стране родитеља, старатеља, тутора или мужа могу бити њихове обавезе оваке врсте потпуно пуноважне. Овде увршћује наш законодавац малолетнике преко 7 година старости и удате жене; а као апсолутно неспособна лица сматра пак она, која се апсолутно ни на који начин не могу менично обвезати. Ту увршћује: душевне немоћнике (§ 40 грађ. зак.); лица с телесним и душевним недостатцима, као што су н.пр.: глувонема, глува и слепа и слепа и нема; сељаке који се ратарским послом баве; просте војнике и све од потпоручник-л ниже чинове гарнизоне војске; као и децу испод 7 година. I. Релативпо неспособна леца. а) Малолетници. По §-у 37. грађ. зак. малолетници су она лица, која нису још навршила 21. годину свога живота. Она немају према грађ. законику опште, грађанско-правне способности, да се самостално, грађанско-правно обавезују, па природно, ни менично-правно. Али, уз припомоћ „прописног" дозвољења (§77 трг. зак.) од стране старатеља, тутора или родитеља (§ 125. грађ. зак. и чл. 53 закона о старатељству) обавезе ових лица веже било б). да се овај пропис не доноси само на способности издавања, прамања (акцептирања) п пренашања (индосирања, жирирања) менице, већ и на сва друга менична изјагинења, на све меничне обавезе (авал, посредовање за част прп пријему или исплати менице и т. д.); и в.) да за оцену мешгше способности т. ј. способности за менично обвезивање) нису меродавни само прописи 'трговачког законика, као што би се то могло погрешно пзвести из речи „придржавајући се у томе прописа у овоме законпку изложених," а то је управо §-а 77., него се у том погледу ваља држати и прописа грађанског законика и других закона, који се на то односе.