Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

375

одузимати живот вешањем. Јер се у чл. 95. прописује, да се злочинац има прво убити па тек онда обесити; а у чл. 130.. или да се убпје или да се обеси: — дакле, „убијање" је сасвим други начин извршења ове казне. Такође, што је по себи већ разумљиво, убијање није исто што и сажизање на ватри. II. 1804.—1813. У овом добу било је пет начина извршења смртне казне. Једна од махна ове казне је, што се не може индивидуализирати према тежини кривице, што није, дакле, дељива. У овом пак времену она се је индивидуализираЛа, али не у обичном смислу те речи, јер у том смислу не може бити дељива, пошто ће, ма на који од оних начина била извршена, последица тога бити престанак једног људског живота. Али од тих начина неки су били скопчани с већнм неки с мањим мучењем. Према томе, кад кажем, да се је смртна казна од 1804.—1813. индивидуализирала, мислим на то: да се је тежи или лакши начин извршења лгсте примењнвао према тежини кривице, и ако је можда у питању исто кривично дело. Тако н. пр. шпијунство се је некад кажњавало вешањем а некад ондашњим најстрашнијпм начином извршења ове казне: пребијањем ногу и руку на два места и стављањем још живог на точак, или сажизањем. 1. Први начин је вегиање. Он се је најчешће примењивао, што се може да види из деловодног протокола Карађорђевог. На тај су начин погубљиванп убице, крадљивци, уходе, хајдуци (Деловодни протокол, 1812.: Л» 640., 1813.: 1049., 1248., 1486., 1508., 1706.). 0 томе постоје и нарочите наредбе. -Тако 2. маја 1813. наређено је 1 Протп Матеји, да обеси сваког Турчина, кога ухвати да мимо српске страже прође и украде или што крадено купи, а тако исто и онога, од кога је то купио. 2. Други је начин стрељање. Тако у т. 5. закона од 5. маја 1804. 2 прописује се: „Ко побегне са страже, да се стреља у §. 18. Криминалног законика Карађорђевог од 1806.: „Кој би убио човека својевољно, а онај није пређе на њега пушку потегао, и осведочи се чисто, осуђује се да се стреља а потом обесп." 1 Голубпца, књ. V, стр. 253. 2 Мемоари проте М. Ненадовића, изд. Књгок. Задруге, стр. 106—108.