Branič

596

Б Р А Н II Ч

борба. С тога расправити иитање о уређењу тога Савета, значи расправити најглавније одредбе Уетава. А колико Је утицаја Савет имао на целокупни ток политичког живота у Србији, видеће се јасно из тога факта, што је Савет био непосредни повод абдикацији кнеза Милоша и кнеза Михаила, а у династијској промени од 1858. године, и ако није имао великог позитивног учешћа, његова се улога састоји у томе, што је створио стање да се та промена династије могла извршити. Савет је дакле евојим иосредним или непосредним уделом, изазвао три владалачке промене а две промене династијске. Отуда је немогуће разумети све узроке са којих се ти догађаји десили, ако се не размотри п правилно не оцени уређење Државног Савета и његово учешће у управљању земље. С тога питање о Државном Савету за време Устава од 1838. године, није важно само за историју српске уставности, већ у великој мери мора интересовати и сваког оног, који хоће правилно да цени поједине политичке догађаје у овом заиста бурном периоду српске нове историје. За предмет ове студије узели смо расправљање питања о Државном Савету од 1838. до 1869. године, искључиво са правне тачке гледишта, остављајући другоме, који је за то способнији, да правну студију допуни историјским фактима, која ће потврдити важност Савета у пракси.

1 ОПШТИ ПРИНЦИПИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА ПО УСТАВУ ОД 1838. ГОД. 1. — У држави се морају разликовати два фактора, који се дају познати као различити по природи своје активности. Један од њих, носилац државне идеје, издаје заповести, чијим се извршењем тежи ка остварењу државног циља а други има те заповести, да слуша. Први је фактор оличен у државној власти а други у поданицима. 2. — Активност државне власти простире се у три правца. На првом месту, предмет је делања и рада државне власти, одређивање односа између поданика и између ових и државе као заједнице и целине. А ти се односи појављују као последица делатности појединаца. И ван државе постоје правни односи, где више инди-