Branič

606

Б Р А Н II Ч

— извео је по олнгархијском принципу, који је заступљен у чл. 17. Устава: чланове Савета не може кнез по својој вољи мењати, они су постаљени на цео живот. 25. — У погледу надлежности, Устав је направио фузију између извршне и законодавне власти. По чл. 16. министри су у исто време и саветници а по чл. 1б. Савет под министрима има право контроле. Нешто слично овоме постоји и код принципа парламентаризма, те је према томе Устав од 1838. год. применио у неколико и тај принцип. •26. — По законима о устројству Државног Савета од 1839. и 1858. године, види се јасно да је код српског законодавца, све више налазио места принцип олигархијски, те се најзад потнуно манифестовао у овим одредбама: 1. Саветнике поставља Кнез. на предлог Савета ^(закон од 1839. год.) а доцније (закон од 1858. год.). Саветнпке бира Савет; уз то Савет има могућности да свој избор увек оствари; н 2. По закону од 1858. год. Кнежево је л г е1о суспендовано тј. Кнезу је одузето право, које је имао у вршењу законодавне власти. Његова је дужност била само, да санкционише и публикује законе, које је Савет донео; пошто право законске иницијативе сам није имао. Закон од 1861. год. потпуно је одбацио олигархијски принцип и усвојио апсолутистички: бирократију: 1. Саветнике поставља и смењује Кнез по својој вољи; и 2. Кнежево је уе1о апсолутно. Демократски принцнп ни у Уставу ни у устројствима није никако усвојен, што се види из следећега: 1. Саветннке не бира народ н 2. Број Саветника је сразмерно мали, те Савет са тако малим бројем чланова носи на себи арнстократско обележје.

II ОДНОС ДРЖАВНИХ СА8ЕТНИКА ПРЕМА КНЕЗУ И ЊИХОВА РАЗЛИКА ОД 0СТА/1ИХ ЧИНОВНИКА 27. — Посматрамо са политичке тачке гледишта Државни Савет је иостепено своју моћ ширио и на врхунцу био, кад је донет закон о устројству од 1858. године. После тога његова је моћ нагло почела да опада, тако да је одмах 1859. године, враћен у онај положај, који му је одредио