Branič

Страна 1I2.

,БР АНИЧ"

Број 6.

на наслеђе од оглашеног наследника. Најпосле, имајући у виду законског наследника и за то потребан доказ о сродничком одношају, општинска је власт та која по Чл. 97. тач. 4. зак. о општинама и Чл. 26. правила о поступ. у неспор. делима, даје сведочанства о томе: да је дотично лице најближи сродник и да нема другог лица које би као наследник, или ма како друкче, полагало права на имање које је предмет убаштињеља. Према свему изложеном, Касац. Суд, на основу тач. 1. § 16. Зак. о своме Устројству, доноси ову своју начелну одлуку: Суд је дужан потврдити сваку тапију којом се испуњава све оно што се тражи упутствима Министартва Правде од 11. јуна 1849. год. и 2. Новембра 1862. год., придоданим §292. грађ. зак., даним по решењу Законодавне власти од 18. априла 1850. као и оним од 15. јуна исте године. Овз је одлука обавезна за све Судове и власти. Ј. Ако се овлашћеннк §а прене право куповине мешао у спор између продавца и купца за испуњење уговора, рок за подизање тужбе за прече право куповине рачуна му се од датума предатог акта за мешање. (одлука III од К. С. од 27.-11-1925.) Прв. Суд за ГрадБеоград пресудом од 2. маја 1923. год. Бр. 4346 одбије тужиоца од тражења као неумесног. Разлози: „Приложеним преписом акта тужиоца М. од 31 јан. 1922. упућеног суду ради мешања у спор купца Д. противу продавца И. доказано је да је тужилац М. за продају спорног имања и све елементе купопродајног уговора између продавца И. и купца Д. знао 31 јан. 1922. докле се тужбом за прече правз откупа утврђује да је исту поднео на дан 22. септ. 1922. год. т.ј. на седам месеци и 22 дана по сазнању за продају спорног имања и свих елемената продаје. Па како је рок за реализовање пречег права откупа ограничен у времену и то на 30 дана од дана понуђеног прекупа презумптивном наследнику од стране продавца или ако понуде прекупа није било од времена продаје судом потврђене и објављене — § 673. г.з., то се тужилац М. има одбити од тражења као неумесног, пошто је тужбу за прече право куповине спорног имања поднео после законом строго ограниченог рока за то. Приговор тужилачке стране да се рок од 30 дана за подизање тужбе по основу пречег права откупа има рачунати од дана судом потврђене тапије неумесан је у овом случају и у толико, у колико му се даје генералан карактер за израчунавање рокова. Он важи само за случај, кад се ни на који начин не може да утврди да је презумптивни наследник сазнао за продају спорног имања: тада се дан судом потврђене тапије

продатог спорног имања узима као једна законска и необорива правна претпоставка за моменат сазнања продаје њених ближих услова од стране презумптивпог прекупца по пречем праву и за рачунање рока од 30 дана, у коме се мора подићи тужба за право прекупа. У сваком дру^ гом случају, кад се утврди и докаже да је пре тендент права пречег откупа раније сазнао &а продају спорног имања и њене елементе, преклузивни рок од 30 дана има се рачунати од иомента тога сазнања. Да овако схвати конкретни проблем рачунања рока за подизање тужбе по праву пречег откупа, Суд се руководио не само законским текстом из § 673. г.з. него и очевидном намером закоиодавчевом у § 671. г.з. Ако би се сазнање претендента по праву пречег откупа ограничило само на факат потврђивања и објавлзивања продаје судом — § 673. г.'>, онда би дужност продавца — § 671. г.?. била потпуно бесциљна и рок би се рачунао само од дана судом нотврђене и објављене продаје. У ствари, и јављање од стране продавца — § .671. г.з. и потврђење и објављење продаје — § 673. г.з. само су два од многих средстава и начина, да презумптивни прекуп по пречем праву сазна за куповину и продају и њене битне услове и да се од момента сазнања тих битних елемената а у законом прописаном року од 30 дана користи тим својим правом. Отуда је за рачунање тога момента битан моменат сазнања за продају и њене услове од стране претендента права пречег откупа а начин сазнања је индиферентан. У конкретном случају тужилац М. је својим актом за мешање овом суду од 31.-1-1922. год. непобитно показао, да је на дан писања тога акта т.ј 31.-1-1922. г. знао запродају спорног имања у улици Б. бр. 3. његовог брата И. купцу Д. и да је знао за све елементе те продаје, с тога је за њега рок за коришћење правом пречег откупа почео тећи од тог дана са= знања па до 2. марта исте године, те је био дужан да се својим правом користи само у томе року. Б. А. С. оснажио је својом пресудом од 18. дец. 1924. год. Бр. 6907 1923. горњу пресуду П. С, а К. С. својим решењем од 26. фебруара 1925. г. Бр. 1435. пресуду А. С. Да ли у једном случају убиства стоји дело ив § 159. казн. зак. или дело разбојништва из § 237, у веви § 240. казн. зак? Ројни држав. тужилац оптужио је војном суду редова Ђ., зато што је убио у шуми, на сиавању, свога поднаредника, с којим је побегао био из команде, узевши му после убиства 300 динара и један џепни сат. Дивизијски војни суд нашао је био да у оваквој радњи оптуженог стоји дело из § 150 казн. зак. и одредио му казну од 20 год. робије, признајући му олакшице из тач. 4 и 7 § 59 казн. зак. — Ну, Великиг