Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч "

Страна 115.

Сам стицај прилика диктовао је овакво решење. Законодавац је озаконио то решење. Члан 37. Устава дао му је законско одобрење; ослонца налази много и у чл. 25. 26. и 27. садашњег Устава. Овде се је зауставило на пола пута. Заштитити једне, не значи грубо повредиги интересе других. Држава је зато, да одржава равнотежу између оних што пате и оних, који су у срећном положају. У више махова то је и Устав изрично рекао: Друштвене терете подносе сви. Ако се некоме закрати право, у општем интересу, одмах му се додељује накнада. То је праведно и логичнз. Од жртве појединца сви имају права да се користе; правнички је, да узму сви учешћа у тој накнади. Располагање сваком другом имовином, сем старих кућа, допуштено је. Солственици тих имовина немају никакву накнаду за угрожено им право? Како се може образложити та неједнакост? Овакав посту1ак законодаваца проиитан је смислу Устава — један за све; сви за једнога. — а нарочито смислу чл. 21., 37. друга алинеја, чл. 40., 41. трећа алинеја и

I 3

Заборављени закон. Вулвич, једна мала варош у Енглеској, биз је једног недељног дана 1911. годи.че савузбуњен: један угледан месни адвокат натакао је уже на врат својој жени и тако ју је, и мимо њеног опирања и запомагања, извукао на пијацу и тамо јавно продавао. Наравно да се тај адвокат убрзо нашао пред судом да одговара за ово нечувено насиље, али се он није дао збунити и у своју одбрану поднео је суду аутентичан примерак једног заборављеног, прастарог закона још из XV. столећа, којим се законом сваком мужу, коме жена у кући пркоси, дозвољавало да непокорну жену на ужету у недељу изведе на пијацу и да је тамо прода, наводећи да овај закон није још укинут и да је он, оптужени, према томе само искористио своје неоспорно право. Тај адвокат био је пуштен испод суђења због непостсјања дела, јер у Енглеској доиста важе сви закони који нису изрично укинути, а сам овај догађај изазвао је нарочити закон, којим је горњи, застарели и чак заборављени закон, био коначно укинут. Хроника не говори какав је изгледао трг у Вулвичу сутра дан по ослобођењу овог адвоката па све до укиДања тога закона.

чл. 43. прва алинеја, јер станбена помоћ може доћи и са друге стране, а не само од сопственика старих зграда. Горњи се наводи односе на морал и друштвену правцу у закону о становима. Рећићемо још неколико речи. Овај нови закон бољи је од пређашњега. Спречио је многе да се њиме користе. Доста је гибак; та особина много повећава његову нејасност, али, ипак, помаже, да се лакше реше тако изукрштани интереси. Својим ,,Устројством Судова" вређа Устав у више тачака. По Уставу аостоје сами судови, који су предвиђени у чл. 102., 103., 110., 111., 113., и 120. Потом, члан 190., у свзјој другој алинеји, каже јасно:.... „Али ни у ком случају не могу се установити и з в а нр е д ни судови или комисије за извиђање." Устав предвиђа, такође, само две крајње судске инстанције: Државни Савет и Касациони Суд. Као закључак, и овај је закон о становима неправедан и неуставан, те, према томе, треба га укинути и другим заменути. Душан Мишић, дипл. правник.

Енглески судија. У једном правном часопису био је пре једно 20 година забележен овај занимљив случај: &ао што је познато у Енглеској све до последње деценије XIX столећа опасна крађа кажњавала се смрћу, али да би се тај сурови закон ублажио, допуштен је биО и опроштај кривице од стране повређенога. За време док горњи закон још није био укинут десио се у Лондону следећи догађај: У очи Божића неки раденик разбио је излог на једној кобасичарској радњи и украо комад шунке. Он је био ухваћен на делу и изведен пред суд. На суду се доказало да је овај раденик удовац са двоје ситне деце, да је тек пре недељу дана изашао из болнице после дужег боловања и да се налази у крајњој беди. У таквим приликама судија, који би иначе морао осудити тога несретника на смрт, употребио је сав свој, уплив и говорнички дар да би убедио оштећеног кобасичара да опрости раденику кривицу и нудио му је чак да сам, изсвога џепа, плати разбијени излог и шунку, али кобасичар, неки бездушан човек, остао је глув и тражио да судија донесе на закону основану пресуду. И судија је ту пресуду изрекао: он је пустио. раденика као невиног, а кобасичара осудио *

ИЗ СУДСКОГ ЖИВОТА И АДВОКАТУРЕ