Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 105.

ном Суду, има исто право и начелник судског оделеља, ако тиђе, да је пресудом потзрђен катеријални државни интерес, сасвим излишан. Подношење жалбе од стране тужилачке стране не може се спорити, а изрично одређивање, да то право има начелник судског оделења ствара само излишно забуну. Као што смо већ казали тужбе подноси судско оделење, према чему се као тужилац по правилу појављују начелник истог оделења као старешина истог, и као такав несумњиво, има право да изјазљује жалбе Касационом Суду. Али, пошто је -у чл. 76. речено, да тужбе подноси судско оделење, а у чл. 90., да се може жалити начелник, изазвало је тумачење да тужбу може поднети и који други чиновник судског оделења, а жа^.бу само начелник, што се, наравно, не може усвојити, јер ко подноси тужбе мора имати право и да се жали. У закону нису расправљена многа питања, а унети су чл. 88 и 89. о предаји и оцени благовремености жалби, ко'и у свему одговарају прописима гоађ. судског поступка важе и за суђење у Главној Контроли, у колико овим законом није то друкчије одређено. За суђење и преписку Главне Контроле ке наплаћује се никаква такса. Тужени не плаћају таксу ни за жалбе Касационом Суду. Кад Главна Контрола осуди које лице на плаћање штете уједно га осуђује и на плаћање тахсе по закону о таксама — чл. 97. Према овоме ако пресуда буде оснажена такса за жалбу осгаје у опште ненаплаћена, о чему се није водило рачуна. Овој одредби у опште није били места, у закону о Главној Контрол^, већ у закону о таксама. Кад одлука контролног суда по државним рачунима постане извршна, доставља се у овереном прегшсу Министарству Финансија— чл. 91. Под изразом Министарства Финансија има серазумети Генерална Дирекција Државног Правобраниоштва, која је позвана, да се о извршењу пресуда и наплати државних потраживања стара, и којој пресуде Главне Контроле треба да се шаљу, што се не чини редовно. Судско оделе-

ње доставља пресуде извршним властима на извршење, чиме завршава своје поступање. Прегледом рачуна може бити констатовано и постојање злоупотребе. Када се то утврди о томе се подноси извештај редовној седници Главне Контроле са доказима. Ако се поред злоупотребе по истом рачуну, изнађе и штета, за коју је одговоран наредбодавац или рачунополагач, онда се и то наводи у извештај, а уредно се подносе и докази, којима се штета утврђује. Редовна седница, пошто претходно испита и нађе, да постоји све оно што је прегледом нађено и у извештају наведено, решава: 1.) да се рачунополагач од дужности удаљи; 2.) да се злоупотребљена сума и штета обезбеди забраном и прибелешком на имовину одговорног лица; и 3.) да код надлежне власти учини пријаву заједно са захтевом за накнаду штете. О овоме Главна Контрола извештава надлежност Министра са тачним назначењем кривичног дела за које је дотичног чиновника, пријавило надлежној власти — чл. 26 т. 2 и 15. Исто тако се поступа кад се на злоупотребе наиђе ванредним прегледом — чл. 71. Злоупотребе могу бити примећене и при извиђању или решавању спорова. Кад то редовна седница сама примети или јој се о томе поднесе реферат од стране судск г оделења, она прекида даље извиђање или решавање спорног грађанског питања, и по § 170. грађ. суд. пост. упућује предмет надлежној иследној власти, да по званичној дужности предузме кривичну истрагу. О томе је у ранијем закону постојао нарочити пропис — чл. 107., у коме је било предвиђено и о томе, ако суд не узме у поступак или решењем туженог ослободи од одговорности, дужан је своје решење доставити ГлавноЈ Контроли, која се може за 5 дана жалити Касационом Суду. Сличан пропис сада не постоји^ али је несумњиво постојао и у пројекту садашњег закона, којије погрешно избачен. — наставиће се —

ПРИРОДНЕ ОБАВЕЗЕ И ЊИХОВА СУШТИНА — Др. Арсен Чубински адвокат * * * Књижевност (кратак списак); Бг. Ђуглија Срећко, ванр. проф. унив, „Природне Обавезе утеорији и срп« ском приватном праву"; Бг. Марковић" Лаза, „Грађанско право, Општи део"; Перић Живојин, проф. унив, „Предавања Облигације"; Тарановски Федор, проф. унив. „Енциклопедија Права."

I О појму природних обавеза. Као i јто је то познато под једном природном обавезом (оћН§;а(Јо па!игаћ8) подразумева се таква једна обавеза, чије се испуњење не може тражити судским путем и чије се постојање огледа у томе, што је забрањена употреба сопсНсвошз шсЈеђШ у том случају, ако ту обавезу дотично лице драговољно испуни, па се после предомисли и ззхтева повраћај издатог. Краће објашњено, једна природна обавеза јесте једна таква о-

бавеза, чије испуњење није обезбеђено никаквом законском санкцијом. У данашњем систему приватног права природне обавезе у велико су изгубили свој некадањи значај, али, ипак, нешто од тих обавеза сачувало је се и до данас. Питање је да ли су те природне обавезе правне обавезе и у колико оне стоје у складу са данашњим правним системом и схватањем субјективног права. Ови редови намењени су прегледу тога питања, Л7