Branič

5*

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 151.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Протест због неисплате менице може тражити и прост држалац. По једној меници од 12.000 дин. датираној 5. августа 1922. год. с роком од 40 дана, вученој по наредби сопственој на Михајла, који је исту и акцептовао, потписан је као издавалац (трасант) Филип. Филип није ставио на полеђини своје име, односно пренос, већ на полеђини стоји име Ристе. По таквој меници тражио је 15. септембра 1922. год. протест због неисплате Светозар, лице које није сопственик менице већ прост држалац. 1 ) Услед овакве менице, сасвим природно покрене се питање: да ли молилац Светозар, као прост држалац има право да тражи овај протест због неисплате, или је тражење овога протеста задржато само за сопственика менице или његовог пуномоћника. Решавајући ово питање кавадарски првостепени суд, код кога се ово питање расправљало, нађе, да по § 138. трг. зак. протест због неисплате може тражити само притежатељ (сопственик) менице, или лице од њега овлашћено, а како овде није тај случај, то је решењем својим одбио молиоца од траженог протеста, као неумесног. По жалби протестанта Светозара Касациони Суд у II свом одељењу заузме супротно гледиште и поништи решење кавадарског суда, јер нађе да је првостепени суд погрешно узео, да јг за менични протест потребно да онај, који тражи протест, мора да има формално овлашћење за ту радњу или да је сопственик менице, коју хоће да протестира. Само кад молилац тражи наплату меничне суме потребно је, да он буде њен сопственик или пуномоћник сопствеников. А за тражење самог протеста довољно је, да онај, који протест тражи има у фактичкој државини меницу, коју хоће да протестира, јер се из те државине може извести, да је он овлашћен и за тражење протеста. Иначе протест због неисплате менице представља само једну

') Ради краткоће смо ставили само имена, а на меници постоје и презимена са занимањем.

претходну меру, која се чини у корист сопственика менице, а никако на његову штету. Протест је само једна констатација надлежне власти у приписаној форми изостанку извесне радње — неиспуњене обвезе извесног меничног потписника — а колико ће та констатгција доцније да вреди и да ли ће моћи да произведе и какво правно дејство, има да се остави оцени суда, кад је код суда буде употребио прави сопственик, или од овога овлашћено лиие. Примедбе II одељ. Касац. Суда 12. октобра 1922. год. бр. 8040.

И ако се са овим гледиштем Касационог Суда не слаже Спасоје Радојчић, пређ. професор универзитета, у својој књизи „Основи трговачког права" четврто издање стр. 316. ипак ми налазимо да је оно правилно. Суд не треба и не сме да сумња у исправност држања менице код лица, које протест тражи. Кад би то лице, које прогест због неисплате тражи, недопуштеним путем до менице дошло, оно би учинило кривицу, која се по Крив. Законику казни, а кривице се не претпостављају већ се имају доказати. Претпоставка је дакле, да је то лице савестан држалац менице, и као таквог суд га мора и сматрати, све док се противно не докаже. Иначе протест је врло важна мера за одржање у обвези извесних лица потписаних на меници. Та се мера не може ни на какав други начин добити, јер „никакав други акт у виду сведочанства издат од трговца или других којих лица не може протест заменути" по § 151. Трг. Законика, и зато је потребно да се протест изда оном лицу, које поднесе меницу у року означеном у закону и протест затражи, а друго је питање, које ће се отворити и доцније ценити, колико ће тај протест вредети, кад меница поново дође пред суд са тим протестом. Драгић Н. Солдатовић