Branič

Број 9.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 171

Као Мр §е У1сИ, јпбШисхја с1уос!отпо§ 81б1ета, ргета нуети оуоте, ро!рипо осЈ^оуага копсерс1Ј1 тос1егпе скгауе, 1 га!о пје^оуо гауос!јепје кос! паз пе Б1 1геђа1о с1а Бис1е зрогпо, Опо пе Б1 1геБа1о с1а ђис!е зрогпо, роге<1 оус!е ЈгпеИћ гагЗоЦа, јо§ 1 гђо§ розеђшћ паз1ћ рпНка, о сети зто пп уес и гашјет с1апки р1ваћ. 1 ) АН шје зато рИапје и 1оте, 1геђа Н иб1апоуШ с1уос1отш 8181ет, уес ијес1по роб1ој1 1 рИапје па кој! ^а паст 1геђа ог^ашгоуаИ, 1 какау 81б1ет 1геђа ^гаБгаИ га пје^оу 1гђог. РНапје пје^оуе ог^ашгас1је 1 пје^оуо^ 1гђога уес шје 1ако 1ако, 1 опо зе ро пазет тј§1јепји тога гезауаН 8 ро§1ес!от па зуаки ројесћпи ос1гес1јепи с1ггауи. 1з1оп8к1 игеу, Согпј1 Бот је Но је^па аг1б1окга!8ка из^апоуа 1 пје^о\а с1апоУ1 зи сЈо1ахШ и <*1аупот ро буоте У1бокот . 80с1Ја1пот 1 екопотзкот ро1огаји коЈ1 би и с1ги§1уи 2аи21таИ. Еп§1ебк1 1 и^агбкј раг1атепИ би и об1а1от пајђоШ с1окаг о оуоте, као 1 {гапсибШ зепа! га угете гез1аигас1је. 2а1о је пасјп ђ1гапја оуШ сЈотоуа ђ1о и обпоу 1 к1абш 1 роу1ас1ј1уао је бато У1§е с1гиб1уепе гес1оуе: апб1окгас1ји 1 кгирпи ђиггоагјји. АН и 1;оки угетепа рос1 ргШзкот 81гепја сЗетокгаИје, Согпј! Бот је роб1ерепо 12§иђ1о баб\ г 1т оуи огпаки \ буој рггођНп! апб1окга!бк1 кагак1ег. Бапаб ро ^о1оуи Согпј1 Бот, као 1 бкирбИпе, рос1уа ро!рипо па 12ђогпот пасе1и 1 ргоЈ211а21 и §1аУпот 12 пагоЈшћ 1гђога. бато и јесЈпот пегпа^пот Бгоји топагШја роз1ој1 јесЈап котБтоуаш 81б1ет, кој1 јоб пе ос1^оуага тос1егшт бћуа^апјппа. Об1аје с!ак1е 1о, с1а је 1 га СогпЈ1 Бот ибуојепо Јгђогпо пасе1о, та с!а 1та гагћке и пасти 12ђога 12тес1ји Согпје<* Бота 1 бкираИпе \х гаг1о§а кој! бе и

1 ) V. па§ гас! и ВгапЈси, Вг. 8, 1927, О с 1 уо (1 огп пош 515{ети и уе21 ка геујгјјот иб1ауа.

об1а1от бат бођот патесе, а 1о је в ро§1ес!от па и1о^и који оп 1та и тосЈегпој с1ггаУ1. Тај 81в1ет ђкапја јез1;е и §1аУпот ђ1гапје ргеко роуегешка, 1. 2У. Јуоз1ерепо ђкапје. Ако ве еп§1ебк1 б181ет га зас1а 081ау1 па в1гапи, кој1 је 1гасНсшпа1ап, Ир1сш рптег оуо^а 81б1ета ргес1б1ау1ја 81б1ет Н-апсизкк Тај бе б1б!ет баб1оЈ1 и оуоте. С1апоУ1 Согпје^ Бота ђкаји ве ро јгђогшт окги21та (бУаШ а<3т. окги^ ргес!б1ау1ја је<1пи Јгђогпи јесНшси) 1 ро Нб1ата, аН ве с1апоУ1 Согпје^ Бота пе ђјгаји перовгесЗпо уес розгес1по ргеко роуегешка, Б1гап1 газеБпо 2а зуаШ 12Б0ГП1 окги^. Роуегешке с!пе пагосЗш роз1ашс1 га с1о11сш 12Б0ГШ окги|, окгигш 1 згебШ роз1ап1с1, 1 ргес181а\ г шс1 орзИпзкЉ осШога. 0\-1 роуегешс1 ђјгаји зепа1оге га с1оисш 1гђогш окги|, а 1гђогш окги21 зе рок1араји ба а<3т1шз1;га1п\'шт с1ераг1ташта. I га 1гђоге зепа!;ога као 1 га Јгђоге роз1ашка^ га пагосШи бкирзИпи \ г аг1 ор§1е ргауо §1аза. С1апоVI Согпје^ Бота Б1гаји зе па с1еуе! ^осНпа, с1ак1е га јесЈап сЗиа рег1осЗ пе^о роз1ап1с1 га паго(Зпи вкирзНпи. Согпј1 Оот зе оБпа\"1ја вуаке 1г1 ^осНпе га јес!пи 1гес1пи зепа!ога. Као з!о зе 12 оуо^а У1сН, Согпд Бот и Ргапсибкој је 12^иБ1о 8азу1т р1ет1С8к1 кагак!ег; 1о шје јес1па аг181окга18ка зкирбНпа, уес осНо јес!па вкирвИпа, која ргоЈгНа^л 12 пагос1тћ Јгђога. АН 1 ако 1акуа, опа 1рак га!;о ргига то^испоз!;, с!а и Согпј! Бот и<3ји 1јисН ђо1је§ к\'а1Не1а, 1 \азе зргете 1 брозођпозИ 1 за \азе ро1Шске пШпе 1 гагитеуапја сЗггаУшћ роз1оуа. I оп и Ргапсизкој га1в1а рге<3б1ау1ја је<Зпо 1е1о о<3 \ т еНко§ иИсаја па вашгапје 1 ге^иНзапје гаоЈШетћ ро1ШскЈћ о<Зпоза рагНја 1 гагшћ сЗги§1;уешћ ^гира, као 1 па 1ећп1ки 1 куаШе!; гакопос!аупо§ га<3а. 1Ј јесЈпоте ос! Шисјћ Бгојеуа рго^оуопсето о ог§ап12асЈЈ1 Согпје^ Бота 1 о 3181ети кој! Б1 1геБа1о косЗ паз изуојШ.

НЕКОЛИКО КРИТИЧКИХ РАСМАТРАЊА ДРАГИЋ Н. СОЛДАТОВИЋ СУДИЈА КАСАЦИОНОГ СУДА

„Бранич" у своме 8. броју од ове године, донео је, по саопштењу ЈисЈех-а, одлуку Касационог Суда, по којој стечајни дужник може имати у маси свог личног пуномоћника. Поводом те одлуке сматрам за потребно да учиним неколико кратких напомена о овом питању, специјално на које би се правне послове стечајног дужника могло применити усвојено становиште. Послови стецишне масе у погледу на стечајног дужника и његову способност за отправљање истих, могли би се, како ми изгледа, поделити на три категорије. У прву категорију дошли би послови,

што их стечајни дужник не може да врши, јер му то закон изриком забрањује; то су послови, за које је он неспособам да их врши, као што су н. пр. управа и располагање покретном и непокретном имовином стец. масе — §§ 24., 25., 44., 57. и др. Стец. Пост. За такве послове очевидно, стечајни дужник не може никог овластити да га заступа, јер он не може уступити другоме нека права, што их и сам нема. У другу категорију дошли би послови стечајне масе они, што их је стечајни дужник дужан лично вршити, јер су везани за његову личност, н. пр. да покаже сву