Branič

Број 10. и 11.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 187

Настојник рече у себи: Шта да радим сад кад господар мој узима од мене управу имања? Земљу копати? То ја не могу. Просити? — Стид ме је. Знам шта ћу чинити да би ме примили неки у куће своје кад ми се одузме служба моја. И дозвавши редом дужнике господара свога, рече првоме: Колико си дужан господару мому? — Сто мера уља, — одговори му. Он му рече: Узми пиемо своје, седи брзо и напиши педесет. Затим рече другоме: А ти колико си дужан? Сто мера пшенице — одговори му. А он му рече: Узми писмо своје и напиши осамдесет. Господар похвали невернога настојника што опрезно поступи. Јер су синови овога века опрезнији према равнима себи, него што су синови светлости. И ја вам кажем (то Исус говори): Начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас они примили у вечне шаторе кад вам оно нестане". Друга ствар која треба да се учини то је да се чиновници боље награђују. Нека их је мање, само нека се пристојно плате. Да ми имамо сувише много чиновника то сваки признаје. И за то је и настала код нас парола редуцирања чиновника. Али се при примењивању тог редуцирања код нас увек лаички поступало. Редуцира се процентуално. — Таквом су се редуцирању ругали још стари Грци из митолошког доба који су за ту врсту рада измислили били басну Прохустеовог кревета. Ако би некоме тај кревет био кратак, те би му висиле ноге преко њега кад би у љ легао, одсекли би му напросто ноге. Мв нисмо против редуцирања чиновника: ми смо одлучно за редуцирање. Али пре тога мора се донети један план администрације за целу земљу који има у исто време да буде у складу са потребама добре управе и са средствима којима наша земља располаже. Тај план администрације,

односно ти административни закони треоа да нам створе један упрошћен систем управе који ће моћи да функционише са мањим бројем чиновника који ће бити боље награђени, који неће непрестано осећати бригу прекарности свог положаја, и који ће тек тада имати и пред својим сопственим очима и пред очима јавности осећај и својих дужности и свог ауторитета. После доношења таквих закона моћи ће се сигурном руком приступити редуциргњу чиновника. Али одмах сутрадан после тог рационалног редуцирања треба да ступи у важност законска одредба о сталности чиновника. Донесу ли се органски административни и остали административни закони и осигура ли се чиновницима њихов положај, уздигнуће се и морал код чиновника и створиће се један амбијент у коме ће поштен чиновник бити свестан вредности свог поштеног рада, и учиниће се један оријашки корак ка побољшању наше администрације. Не уради ли се тако, никад се на том пољу неће ништа постићи. Тај се законодавни рад мора привести крају још пре него истекне продужени рок предвиђен у чл. 234 Закона о Државним Службеницима. Али треба да се запне. Оет ТћаИ§еп §ећбг! сће Ше11, рекао је Шилер. Само се ја бојим да би за провођење тога рада и за здраво уређење наше администрације требало систирати барем за две године наш парламентарни живот. Јер против нашег парламентаризма постоје сви разлози које је пре више од тридесет година Зарт 8Ј^ће1е био изнео у својој брошури „Соп1го П раг1атеп1апбто" (МПапо, Тгеуеб 1895.), док не постоји скоро ни један од разлога којим је Ргапсезсо АтћгозоН трудио се да брани парламентаризам од б1§ће1е-ове критике у брошири „ЗаЈуЈато П раг1атеп1апзто" (МПапо, ТЈеуез 1895).

АШЕТА О бМКПЧОЈ КА7М") — М|§1ЈЕћЈЈА М51Н РКАУОТКА О МЈЖ05Т1 I О ^АС1М' 12УР5ЕША 5.МКТЖ К.\'1НЕ —

V паиа тпо§о га&рга~о1јапо рИапје о $тНпој кагт ЛоШо јо жој пагосШ / 1гиге1ап гпасај коЛ паз ро^оАот рге1ге$апја ргес11о^а кагпепо§ гакотка. 'Гај ргесИо^. кој1 је ргозао кгог зекпји / р1епит 2акопос1а~опо& ОМога КагоЛпе ЗкирШпе, а гаИт ггасеп МтМагз1уи Рга\с1е, иагоао је оеИко Меге$охапје зо■ 1ис1јата пј1те запкаош$атт га тпо^а рИапја /г оМа$И (о^а гакоп1ка. Јес1по ос1 пј1ћ је

/ рИапје $тг1т кагпе, аје је гезепје, $а$\>1т ројт/јгоо, АокМпато роЛеШо па$е ргатШ^о. 0$1га кгтка којт је гпа1ап кгој па$1ћ Шј1ћ ргаутка ргоргаИо и$\ајапје ргесИогепе зтНпе кагпе, / и рој ?1ес1и оћта пјепе рптепе / $ато% паста пјепо^ [гогзепја, рођисШа је 1Јгес1т$№о „Вгатс"-а с1а $'ооје $Њрсе о1оог1 је &поЈ ођјекШпој / $1гој апкеИ, и којој Ш игеИ исе$са ргаушск1 аиЊгИеИ па$е гет1је, ргаута о<1

*) Кчкор1$е га оуи апке(и а1аП па аскези §1аУпо§ игеЈшка сакорјла Цићотјга V, 81е (апо\'1са, Рга§аСеУ8ка ц1. 35., Вео^гас!. 0<1§ оуогј 1геђа <1а §и §1о копсјгпјјј.