Branič

ђрој 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 57

Пошто је по свима тачкама дао опширан реферат (који је отштампан и у ,,Бранич"-у) г. Стефановић је изложио, да циљ наше делегације није био само да представља адвокатски ред из наше земље, већ да и политички, у колико је могуће, пружимо на овоме скупу известан утицај, где су били сконцентрисани представници скоро свих држава, у чему се доста успело. Од стране представника Француског Савеза Адвоката изражена је жеља да будемо у што тешњим везама и да у томе циљу измењамо посете. — Познавајући материјалне прилике нашега Удружења, које се бори када му дођу само делегати из Загреба и Љубљане, г. Стефановић је врло радосно прихватио овај предлог, али није смео коначно утврђиваги дан посете, већ је остало да се Савез ове године у пролеће званично позове, да нас посеги. Несумњиво Удружење неће моћи ни сада ништа учинити у овоме правцу и зато апелује на све наше колеге, који буду ушли у Комору, да воде рачуна о овој ствари и да то приме као аманет ове Управе. Свечаности у Ремсу обављене су по овоме програму: 1.) Посета Палати Правде; 2.) Полагање венца на спомен плочи умрлих адвоката из тога судског подручја. — Наша делегација место венца, дала је 1.000 франц. франака за ратну сирочад, што је врло лепо примљено; 3.) Пријем у Општинском Дому. — Овом приликом одржао је г. Анри Роберт, адв. из Париза, бриљантну конференцију о вароши Ремсу и њеном мучеништву; 4.) Посета фабрика шампања; 5.) Свечана представа у Позоришту; 6.) Посета Музеја; 7.) Свечано отварање Палате Правде. Приликом отварања говорио је г. Барту, Министар Правде; 8.) Завршни банкет. Делегат Одвјетничког Друштва из Загреба, г. Др. Андрес одржао је веома успео говор на једном банкету у фабрици шампања. За време бављења у Ремсу одржана је једна седница интернационалних савеза адвоката, која је затим продужена као конституирајућа скупштина у Паризу. — По овоме ћемо се мало опширније позабавити приликом извештаја о савезу. 9.) Конгрес у Прагу. — У времену од 27. до 30. септембра 1928. год. одржан је у Прагу 111 Конгрес Чехословачких Адвоката. Управа је примила позив за учешће на овај Конгрес преко Министарства Правде и одмах ступила у везу са Одвјетничким Друштвом у Загребу и Адвокатском Комором

у Љубљани, како би се делегати Краљевине С. X. С. заједнички појавили, као представници једне државе. — Из Загреба је одговорено да је за делегата Друштва одређен г. Др. Иван Политео који ће због својих приватних послова отпутоваги раније у иностранство и да ће се са нашом делегацијом наћи у Прагу. Писмом од 11. септембра Адвокатска Комора из Љубљане известила је, да је за своје делегате одредила и то: подпредседника Др. Јанка Жировника и чланове Др. Рудолфа Кривицу и Др. Ангона Фетиша. Наша Управа именовала је као своје делегате: Др. Драгутина П. Јанковића, Др. Фридриха С. Попса, Др. Риналда Чулића и Павла Тодоровића. На седници управе од 10. октобра прошле године, делегат Др. Риналдо Чулић, реферисао је о току Конгреса. Из овога реферата се види, да је на Конгресу узело учешће више делегација из иностранства и да је после свечане седнице на којој су поздрављени страни делегати и ови одговорили председнику Конгреса, приступљено решавању интерних питања Чехословачких Адвокатских Комора, која су питања интересовала само ред адвокатски из Чехословачке. У име целе делегације из наше земље говорио је, приликом отварања Конгреса, наш делегат г. Др. Драг. П. Јанковић. 10.) Национални Савез Адвоката. — Као што је у прошлогодишњем извештају изнесено, на конференцији Акционог Одбора, која је одржана 30. и 31. октобра 1927. год., у канцеларији Удружења, а на којој су учествовали делегати из целе земље осим из Сарајева и Сплита, после свестраног испитивања, донета је ова резолуција: „Потписани чланови адвокатских организација обавезују се: а) У колико су представници слободних адвокатских удружења, предложити својим Управним Одборима, а по пристанку ових и следећој Главној Скупштини оснивање Са веза Адвоката и приступ Удружења томе Савезу према правилима приложеним овоме закључку; б) У колико су пак представници Адвокатских Комора на правним подручјима, где нема слободних професионалних удружења, основати таква удружења са сврхом да ова узмогну основати Савез, односно приступити Савезу, према приложеним правилима, а у колико не би било могуће таква удружења оснивати, залагати се за придружење томе Савезу путем појединачних приступа. Сви се пак обавезују заложити се свим силама за оснивање и успех Савеза Адвоката Краљевине С. X. С.