Branič

Страна 68

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

власти на акт ниже власти и каква је ситуација појединца у овим случајевима. Решење више управне власти којим се одобрава решење ниже управне власти окончава административни поступак пред управним властима, на који начин је спорно питање административна власт дефинитивно расправила. Решење је постало извршно. Преиначавајући решење ниже управне власти виша управна власт и овде дефинитивно расправља спорно питање, чиме се окончава поступак пред управним властима и решење постаје извршно. У оба ова случаја појединац је добио решење којим се окончава поступак пред управним властима те он може против гаквог решења поднети тужбу управном суду. Решење, пак, којим виша управна власт ништи решење ниже управне власти, садржи у примедбама директиву нижој управној власти за решење спорног питања. Као такво оно представља једну унутрашњу радњу управних власти, па се према томе и не издаје појединцима ради евентуалне употребе правних средстава. Те примедбе, као што се из изложеног види, ма какве да су, не представљају никакво коначно решење више управне власти јер не решавају дефинитивно спорну ствар, па се зато не може још ни сматрати да је њима повређено ма чије право или непосредни лични интерес заснован на закону. У овоме случају, према томе, недостаје један од битних услова за постојање административног спора а то је да управни акт вређа право или непосредни лични интерес тужиоца заснован на закону — чл. 15. зак. о Д. С. и У. С., — па зато такав акт више управне власти и не може бити предмет административног спора. Поднету тужбу за поништај решења више управне власти којим се ништи решење ниже управне власти, управни суд би морао одбацити по тач. 4. чл. 24. зак. о Д. С. и У. С. Нижа управна власт, међутим, за коју су примедбе више управне власги обавезне, има по њима донети ново решење и издати га странкама. Незадовољна странка поднеће жалбу вишој управној власти, која ће првостепено решење одобрити пошто је донето по њеним примедбама. Тек на овај начин донето решење дефинитивно расправља спорно питање и окончава поступак пред административним властима, па ће се за поништај истог моћи поднети тужба управном суду. Саопштио Боривоје Ј. Франтловић секретар Београдског Управног Суда „Кад бранилац стец. масе оспори тражбину^повериочеву, зато што исти није поднео пуноважне исправе, — онда суд,

у смислу § 58. зак. о стец. пост. треба да повериоца упути на грађ. парницу противу стечајне масе, а не да се упушта у оцену питања о јачем и слабијем праву, јер није у питању стварно, већ тражбено право." У стец. масу Б. С. Џ., поверилачка Банка, преко свог заступника, пријавила је своје пограживање, у износу од 2,176.097 дин. Уз пријаву поднела је као доказ, у овереном препису, извод из трговачких књига. На рочишту одређеном за ликвидацију тражбина, бранилац стец. масе није признао горњу тражбину, пошто поверилачка Банка није поднела о томе пуноважне исправе. Како је поверилачка Банка као доказ поднела у овереном препису извод из Банчиних књига, које се по чл. 12. трг. зак. могу за полудоказ сматрати, а бранилац стечајнемасе није признао важност поднетих доказа, суд, у овом конкретном случају, решењем својим браниоца стец. масе, као слабијег у праву упутио је на грађ. парницу противу поверилачке Банке, да путем спора докаже своје право. По жалби браниоца стечишне масе, Касациони Суд примедбама бр. 10746/28. поништио је решење суда са разлога: „Погрешио је првостепени суд што се упустио у оцену питања ко је јачи а ко слабији у праву, јер овде није у питању стварно, већ тражбено право, па кад је бранилац масе оспорио тражбину повериочеву, зато што исти није поднео пуноважне ис праве, онда је суд, у смислу § 58. зак. о стец. пост. требао да повериоца упути на грађанску парницу, а он то није учинио". Поступајући по примедбама, суд је донео решење бр. 33128, и упутио поверилачку Банку на грађанску парницу противу стец. масе. Против овог решења изјавила је жалбу поверилачка Банка и Касациони Суд решењем бр. 15838/28. г. оснажио је решење првостесуда бр. 33128, којим је поверилачка Банка упућена на грађ. парницу противу стец. масе. Саопштио Д. Д. Б. За појам дела тешке повреде тела из § 177. крив. зак. поред осталога тражи се да код оптуженог у моменту извршење дела постоји и одређена намера да неког повреди. Првостеиени судпресудомсвојомбр. 16048, нашао је, да у радњи опт. Светомира, што се на дан 20. јануара 1929. год., у сеоској кафани, једном боцом од два и по литра, коју је узео са келнераја, бацио на тужиоца Војислава, која је ударила на сто, за којим је повређени Војислав седео, и разбила се, а парчад од исте флаше ударила повређеног